Lunino blogČe

четвртак, 07. мај 2015.

Mamino zlato




Upoznaš svoju srodnu dušu, svog princa iz bajke i odlučiš da se udaš. Na sedmom si nebu, lepo ti je, srećna si, zaljubljena…

Ono o čemu ne razmišljaš, a i ko o tome razmišlja,  je da se ne udaješ samo za svog princa već i za čitavu njegovu porodicu. Naročito majku.


Dok si njenom voljenom sinu bila devojka bila si fina, lepo vaspitana i simpatična cura. Onog trenutka kada ste Mami saopštili da želite da živite zajedno ili da se venčate, od simpatične, fine devojčice odjednom se pretvaraš u dvoglavu aždaju, nevaspitanu i lenju opajdaru koja ne zaslužuje tako divnog momka kakav je njen sin.



Nisi nešto ni lepa. Previše si mršava, nevaspitana si, lenja, po ceo dan kradeš bogu dane i majkama sinove jedince…

Ne ostaješ naravno gospođi Mami dužna i koristiš svaku priliku da joj uzvratiš na „komplimentima“ ali tako da njen sinčić a tvoj mužić ne primeti tvoju zajedljivost i ironiju.

Drugaricama se žališ na matoru vešticu, beštiju koja te mrzi i maltretira, ogovara na svakom koraku dok se u prisustvu svog voljenog sina smeška izveštačeno, zove te „ dete moje „ udeljuje ti poklone koje bacaš čim ti se ukaže prilika, komplimente „ kako bi ti bila lepa devojka samo da si crna" ; da si samo malo deblja, ne debela ali par kilograma ti ne bi škodilo; da imaš samo malo duže noge; da bi sa kraćom kosom tvoje lice bilo izražajnije i lepše; da su ti oči samo malo krupnije bila bi istinska lepotica…

Tobože zabrinuta za tvoje zdravlje pita da li si dobro jer si vrlo bleda, oslabila si, sva si se usukala, trebalo bi više da jedeš…

Iz dana u dan sve više ti zagorčava tek započeti zajednički život, zivka telefonom da čuje da li ste dobro, da li ste kakili, piškili, jeli, spavali…

Dolazi iznenada u svako doba dana da vas obiđe i iznenadi. Donosi svoju čuvenu pitu, onu koju njen sin najviše voli a ti ne znaš da je spremiš, ali to da ne znaš da spremaš pite i kuvaš ne kaže glasno nego onako uvijeno više očima i mimikom nego rečima.

Svojim okom sokolovim primeti svaki i najmanji trun prašine u stanu, svaku čašu koja nije oprana, malo paučine na plafonu i zavese koje su od prošlog puta pocrnele od duvanskog dima.

„ Kakva li su vam tek pluća deco moja „ pita zabrinuto i besno.

Ti ćutiš iako hoćeš da eksplodiraš. Tvoj dragi gleda utakmicu i trudi se da ne gleda u tebe a nju ne sluša. Neće da se meša. Tako je lakše. Njemu...

Kada se rodi dete, njeno prvo unuče ljubi ga baka, smrtno se uvredi zato što nećeš da ga mažeš svinjskom mašću ispranom u devet voda nego koristiš pavlovićevu koja je puna otrova, hemije i ko zna čega sve ne. Dete hraniš mlekom iz konzerve umesto da ga dojiš kao da ti baš njoj u inat nećeš da dojiš svoje dete i kao da baš voliš što nemaš mleka.

Zamera ti što dete držiš na promaji, stalno luftiraš, kada ga okupaš ne stavljaš mu kapicu pa će jadničak dobiti upalu mozga pored takve majke…

Sina joj držiš gladnog, sav se jadan usukao, na šta je najslađim glasom pitaš zar nije trebalo da ode do očnog da proveri dioptriju jer ne vidi da njen usukani i gladni sinčić ima stomak veći nego što si ti imala u devetom mesecu…

Odavno si shvatila da si onog trenutka kada si se udala za njeno zlato postala njen smrtni i doživotni neprijatelj. Uzela si njeno blago koje je ona odgajila od trikilemesa, zbog koga noćima nije spavala, nad kojim je bdela čitavog života da bi taman kada je trebalo da uživa došla TI i uzela mu slobodu i njoj uzela njega, njeno voljeno čedo kome je ona posvetila čitav svoj život.

Znaš da ti to nikada nije i neće oprostiti i da je džaba da se uopšte trudiš da stvoriš koliko toliko normalne odnose. Šta god uradila za nju ćeš uvek biti uljez koji joj je oteo dete.

Kad ostari i onemoća volšebno se od najgnusnijeg bića TI pretvaraš u najbolje, najlepše, najplemenitije i najljupkije stvorenje na planeti koje ona oduvek voli kao svoje rođeno dete. Tako joj je žao što nikada nije imala ćerku a da jeste volela bi da je ista ti. Ali eto bog joj je ipak dao ćerku, tj. Tebe i ona je srećna i zahvalna zbog toga i sada može mirno da umre.

Ljubi te pri svakom susretu, ne može da ne izgovori sve reči hvale. Znala je ona od samog početka da si ti pravi anđeo, biser i da je njen sin srećnik  i da je baš umeo da izabere a kako i ne bi kad ga je ona naučila svemu što zna…

Dođe ti da je zadaviš ili odalamiš vrelom peglom preko lažljivih usta ali ćutiš jer je ona stara i ipak je njegova majka a i ko zna kakva tebe sudbina čeka sutra kad Tvoje zlato stasa i reši da se oženi.

Znaš sigurno da nećeš biti kao ONA! Ali šta ako tvoj voljeni sinčić dovede neku budibogsnama. Ne smeš ni da misliš o tome. Nadaš se ipak i uzdaš u njegovu pamet i znaš da on neće dozvoliti sebi da oženi tamo neku glupaču kao što je to uradio sin tvoje najbolje prijateljice. Drugo je to. Tvoj sin je ipak nešto drugo.

Dok se praviš da slušaš trabunjanje svoje svekrve i peglaš zaričeš se po ko zna koji put da nećeš svom jedinom detetu zagorčavati život ma kakva bila ta njegova buduća. Da ga nećeš zvati telefonom dvadeset puta na dan i dolaziti u nenajvaljene posete da izvršiš inspekciju njihovog stana i života. I da nećeš biti kao ONA koja se i dan danas u sve meša. TI ćeš ih pustiti da žive svoj život…

Onda se jednoga dana buduća tvog zlata pojavi i ti shvatiš da ona nije žena kakvu on zaslužuje. Pitaš se gde su mu oči bile i šta mu se dogodilo sa razumom.

Odjednom počinješ da razumeš svoju svekrvu. Preko noči postane ti jako bliska, draga, rame za plakanje, saveznica i jedini prijatelj. Samo i jedino njoj možeš da se poveriš i požališ i samo ona može da te razume.
Jer ona je preživela ono što ti tek treba da preguraš, progutaš, odboluješ i preživiš…

Da se smeškaš otimačici svog zlatnog dečaka a najradije bi je počupala ko kokoš. ONA je ta koja ti je otela onoga koga si ti odgajila od dvaipokilamesa, zbog koga si ustajala noću, drhtala nad njim, strepela, volela, mazila, pazila, školovala, kuvala, prala, žrtvovala se…

I posle svega dođe TA mala nevaspitana, TA koja ga je omađijala toliko da je zaboravio i kako se zove a ne svoju sopstvenu majku…

12 коментара:

  1. :)) Bože, hvala ti što sam normalna! Svaka mi je dobra samo ako voli moga sina. Sve ostalo je njihova briga! Pozdrav, Luna. Lep ti blog, ko upisan! ;))

    ОдговориИзбриши
  2. Znam da si normalna, nisi ti od tih mama-kvočki :)
    Hvala, drago mi je da ti se dopada. Malo više sam se smorila, treba mi promena...
    Ljubim te!

    ОдговориИзбриши
  3. Одговори
    1. Dobro mi Došla Farah.
      Hvala Ti. Drago mi je da ti se dopada tekst.
      Veliki kompliment za mene jer Ti zaista divno pišeš.

      Избриши
  4. Inače... Već vidim, po ovom lišću /nemoj slučajno ovo da menjaš/ da će ovaj blog biti jedno prijatno i opušteno mesto... Želim ti da na njemu imaš mnogo lepih, vedrih i toplih priča! Prosto, odmori od revolucije! ♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahahahahaha Zjakice moja, kako si me samo nasmejala. Pored tvog neverovatnog dara za pripovedanje imaš, čini mi se i dar da čitaš misli, bar moje misli...
      Hvala ti mnogo na lepim željama, nadam se da će biti nekih priča. Odmor mi je zaista preko potreban. I u životu i na blogu. Kopka me tvoja ideja o blogerskoj mreži, izluđuje me sve više FB, zamara, smara, oduzima mi previše energije i vremena koga nemam. Htela ili ne, ne mogu da ne vidim neke stvari, vesti a bežim od toga ko đavo od krsta, ne čitam novine, ne gledam TV ali me fejs ubi...što ti reče u svom postu "U raljama bloga", ja u raljama FB...sve me bre dotiče, nerviram se...došla da se odmorim od svega, da se relaksiram a umesto toga pokidah sve živce...vreme je da se okrene drugi list...hvala na podršci :)

      Избриши
  5. Samo pogledaj ovo lišće i odmori oči... Za početak, više nego dovoljno...

    ОдговориИзбриши
  6. Ne samo da odmaram oči nego me inspiriše...:)

    ОдговориИзбриши
  7. Ovu sam priču već jednom pročitala i oduševila se. Sad kad je šerovana na Fb, opet sam je čitala i ponovo se oduševila. A proslediću je i ćerki kojoj će se takođe dopasti, sigurna sam. Ludo zabavno opisana situacija.. Pozdrav! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Sandra i dobro mi došla!
      Da, priča je sa mog drugog bloga koji imam u planu da preselim ovde.
      Drago mi je da ti se dopada priča.
      Veliki pozdrav

      Избриши
  8. Citam i ne znam dal da se smejem ili placem. Zar mora tako! :) Moja svekrva svome sinu "Zar nisi mogao bolju naci?" Iako su mi decaci bas mali vec razmislajm kava cu rospija biti. Kaze muz za prvenca ce biti "Hranilite ona tvoja sine?" a za mladjeg "Kceri slusa li te onaj moja?" eto, saznacemo :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Isto je bilo i dok sam ovo pisala. Nisam znala da li da se smejem ili da plačem. Ja sam snaja, ali nemam sina...neću biti sveKriva :)
      Ne znam zašto mora tako, ali u većini slučajeva je tako...
      Mi, roditelji sa godinama postajemo sebični i uvek mislimo da za našu decu nikada ništa i niko nije dovoljno dobar/ dobra...kakvi ćemo mi biti, videćemo...ovaj tekst je mali podsetnik, da ne poludim kad ostarim pa počnem da se mešam u sve, kao margarin :)

      Избриши