Lunino blogČe

четвртак, 20. август 2015.

MIRIŠU VEKOVI




Mirišu vekovi
Na seobe, na ropstvo
Na zadah krvi i smrti
Zulume i hareme
Spaljene crkve i tu građene džamije
Ko` da su ženske haljine
Na danak u krvi
Na božur
Što Kosovom poljem cveta
Gde posle bitke osta
Umesto vitezova i junaka
Unakažena, ogromna, krvava
Hrpa ljudskog mesa…

Mirišu vekovi
Na stradanja
Na glad i ratovanja
Na vekovne borbe za slobodu
Na crvene reke
Koje su krv srpsku
Pretvarale u vodu
U nebrojenim borbama za slobodu…


Mirišu vekovi
Na mutnu Maricu i krvavu Drinu
Groblja u kršu i ledu
Na more koje posta
PLAVA GROBNICA srpskome rodu
Junacima koji se boriše za našu slobodu
Na kule što su građene
Od kostiju i lobanja ljudskih
Na „bajku“ sa rekom krvi
Na streljanje đaka
Na Sremski front gde mladost osta
Na spaljena sela, livade i šume
Na bombe što su ljude, gradove, sela i stoku
Pretvarale u prašinu…

Mirišu vekovi
Na narod koji se
Kostima, krvlju i dušom
Izborio za slobodu…

Mirišu vekovi na ponos
Na divljenje celog sveta
Što Srbiju je u Velikom ratu
Hrabrošću, junaštvom i čašću
Branila čak i đačka četa…

A potom dođoše oni
Koji se Boga ne boje
Da streljaju, sude, kinje i muče
Umorne ratnike
HEROJE…

Zar može i sme
Čovek da zaboravi
Jasenovac
I klanje
I bacanje u jame…

Mirišu vekovi
Na miris i boju novca
Na zadah vlasti
Na ljude bez imalo časti
Na lopove i ubice
A plaćeni psi rata
Kucaju na naša vrata

Ljudi bez časti
Ljudi bez morala
Uvode na mala vrata
Neke strance
Amerikance, Špance, Potrorikance,
Turke, Alije i Sulejmane
Kidaju ovu zemlju
Prodaju, arče
Rasprodaju parče po parče
Bacaju besnim psima
Da je po đubrištu razvlače…

O, kako su jadni
Ti koji hoće da nas pretvore u strance
I nas i junake koji su zubima
Kidali ropstva lance
Sve nas ONI žele na
đubrište istorije da bace…

Miris vekova
Poprimio je boju i miris novca
Jauču glasno, jezivo
Mučenici koji su ćutali
Kada su ih zlotvori
Nabijali na kolce…

Miris vekova isčezava
Polako nestaje i nada
Veo zaborava
Na slavnu krvavu prošlost
Lagano, lagano pada…

Nakaze, marionete, ubice
Ulizice,poltroni, kukavice
Zaboraviše braću, očeve, dede
Prodaju kosti predaka
Za šaku žutog zlata
Amerima, Kinezima, Englezima
Svima koji hoće da plate
„A Amerika je moćna i jaka
Ona se ne plaši sila mraka…“

Oni što rasprodaju zemlju
Prošlost, svetinje, grobove i jame
Oni što su željni novca
Moći i slave
Oni ne haju za tebe i mene
I nije ih briga za ljudske glave
Oni ne žele da znaju
Da nova senka ropstva
Koja nam zamku sprema
Ćuti čeka i drema…

Luna

7 коментара:

  1. Kako je ovo snažno i upečatljivo!!!!!! Samo gluvonemog i slepog kod očiju može ostaviti ravnodušnim.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Vera. Pisala sam je u dahu, sa jakim emocijama, besom, tugom i odavno...ali je, bar se meni čini sve aktuelnija ( mislim na ovaj drugi deo )...možda je Cojle bio u pravu kada je rekao da sam vidovita :)

      Избриши
  2. Surova istinita istina napisana sa očajem i ponosom. Divno!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Legla sam jedno veče u krevet i uzela knjigu da čitam ali nisam mogla. Onda sam uzela rokovnik i zapisivala reči koje su ko zna koliko dugo čučale negde u meni...pisala sam bez razmišljanja, zadrške...i ni jednu reč nisam ispravljala, prepravljala...samo sam prekucala i objavila na starom blogu odavno...ali kao što rekoh Veri, svakoga dana je sve aktuelnija...
      Hvala Oljice :)

      Избриши
  3. Одговори
    1. Hvala Vladimire. Drago mi je da ti se dopadaju stihovi...i žao što smo mi ti koji postajemo robovi a da toga mnogi nisu ni svesni...kao što sam i napisala u poslednjem stihu...

      Избриши