Lunino blogČe

уторак, 25. август 2015.

Sve se plaća pa i ova ljubav…




Nemam rezervnu zemlju. Imam samo ovu jednu, jedinu. Bednu, jadnu, opljačkanu, silovanu, poniženu, gladnu, siromašnu…

Ali je i takvu volim i ne bih je menjala za bilo koju bogatu, lepu, novu, umivenu i upakovanu u šarenu hartiju sa sve mašnicom.

Te umivene i čiste, sterilne, te gde vlada demokratija i gde su zaštićena prava svih su šarena laža a ja sam previše matora da verujem u to. U svakoj od tih lepo upakovanih država bih bila manjina. Morala bih da poštujem njihove zakone, da govorim njihovim jezikom i pišem njihovim pismom, da radim mnogo a budem plaćena manje od njihovih građana.



U mojoj musavoj Srbiji svako može da radi šta hoće. Da govori maternjim jezikom i da se školuje na istom, da ima veća prava i veću platu, prednost pri zapošljavanju, socijalnu pomoć, pravo na lečenje, pravo da ne poštuje zakone zemlje u kojoj živi, da prekraja granice, traži svoju državu…


Samo u mojoj Srbiji manjine imaju veća prava od većine. Tako su našim „ mesijama“ naredili svetski „dušebrižnici“ i „ mirotvorci “ a ovi to oberučke prihvatali „ jer sve se plaća pa i ova ljubav“. Prema novcu, naravno.

Jer da se ne lažemo. Ne vole oni manjine. Ne vole ni nas a za nas ni ne dobijaju nikakav novac. Zašto onda da se smaraju sa nama i našim životima, problemima kada ih niko za to ne plaća. Za manjine i njihova prava se dobija lova. A ovi naši „ spasioci“ obožavaju miris novca. I vlasti. Navučeni su na to kao na heroin.


I zabole ih baš što narod gladuje; što starci umiru od gladi a deca od bolesti; što nema novca za lečenje; što ima hiljade i hiljade nezaposlenih; što ne rade fabrike, što se sve prodaje u bescenje; što nam bolnice liče na konc logore; što doktori ( i ne samo doktori ) imaju smešno male plate pa se „snalaze“ i naplaćuju nam operacije u stotinama evra; što su nam sela opustela; što mladi, obrazovani i sposobni odlaze a nepismeni i nesposobni sede u vrhu vlasti; što su uzori deci krimosi, pevaljke i starlete; što ne možeš da živiš od svog rada; što su lopovi i kriminalci tajkuni i biznismeni; što imamo pink i grand kulturu; što nam deca umiru od ciroze jetre ili heroina; što ginu u ratovima koje Srbija nije vodila; što smo okarakterisani kao genocidan narod; što nam reketaši/prinudni izvršitelji/plene ono malo bede što nam je još ostalo u kući zbog 500,1000 ili 5000 dinara a ti isti ne plene imovinu onima koji duguju milijarde za porez, struju, grejanje…

Kaže naš narod „Vrana vrani oči ne vadi“…

Penzineru sa nepokretnom ženom i maloletnim sinom plene imovinu (čuj imovinu, kao da išta imaju) zbog šestotina dinara duga (600,00). Tajkune i „kontraverzne“ biznismene niko ni prstom taći neće. O političarima da ne pričam…


Oni su zaštićeni kao beli medvedi. Za njih ne važe isti zakoni kao za nas, sirotinju raju.
Zaštićene su i manjine. Mogu šta god hoće. Da ne plaćaju struju, da prodaju stanove koje su dobili od države Srbije a kada potroše taj novac dobijaju iznova neki smeštaj; da stvaraju svoju državu u mojoj/našoj državi; da otvaraju škole, univerzitete na svom, maternjem jeziku; da nam otimaju kuće i svetinje, da nas proteruju…


Dobijaju sve a za uzvrat ne daju ništa.

Mi ne dobijamo ništa a dajemo sve, pa i živote…

Nisam rasista. Nisam fašista. Ne mrzim ljude. Ne zanima me ko je koje vere, boje kože, kako se krsti i da li se krsti…


Jedino što tražim je da oni koji su došli u Srbiju poštuju ovu zemlju, zakone, jezik, kulturu, tradiciju. Da se prilagode nama a ne mi njima…

Odbijam da u svojoj zemlji i svom gradu budem građanin drugog reda. Da se sklanjam i klanjam onima koji su ovde došli, onima koji vladaju ovom zemljom i onima koje ta ista vlast po diktatu belosvetskog ološa dovlači, hrani, oblači, udomljuje, školuje dok u isto vreme nama ukida sva prava, pa i pravo na život.


Moj tekst na portalu http://www.necenzurisano.rs/sve-se-placa-pa-i-ova-ljubav/

Нема коментара:

Постави коментар