Lunino blogČe

понедељак, 31. август 2015.

Ručak gori a baba se farba




Pametni ljudi vikendom odmaraju. Pogotovo kada je napolju sto stepeni. Samo lujke ko’ ja nedeljom kuvaju ručkove za celu nedelju. Musaka se već krčka u rerni, ja punim paprike i čujem babu kako me zove.


„ Šta hoćeš babaaa?! Spremam ručakaaakkkkk! Nemam vremena da ti pravim društvooooo!“


Derem se iz kuhinje da me baba čuje. Al’ ne vredi. Zove me da dodjem. Navalila ko’ mutav na telefon da je kupam.

Lepo sam joj rekla da ću je okupati čim stavim ručak da se kuva, al’ boli babu uvo. Ona ne može ništa da sačeka. Sve mora istog trenutka.


„ Dobro bre, šta si navrla! Okupaću te. Nećeš umreti neokupana a i ako umreš svakako će te neko okupati. A ako ne skuvam ručak umrećeš gladna. E onda niko neće mrtvu da te hrani.“, Zezam se ja sa babom iako mi živci rade.

„ Nisam gladna“ Ljutito će ona. „ Prvo ti mene okupaj pa kuvaj posle šta ’oćeš. Svrbi me kosa mnogo.“


„ Šta lupetaš bre? Kako kosa može da svrbi? Vruće je, znojiš se i svrbi te glava a ne kosa.“ 

Derem se iz kuhinje jer znam „ za jadac“. Baba me tako pozove da pita nešto pa me zadrži pola sata najmanje.

„ Ne svrbi me glava, nego kosa!“ Dere se i baba iz sobe. Po glasu znam da bljuje vatru. Al’ nema veze, bljujem i ja pa smo jedan jedan.


„ Ti si skroz prolupala a i ja ću pored tebe tako lude da odlepim!“ vičem. 

Pištim ko’ ekspres lonac. Što od vrućine, šporeta, rerne i lude babe. Uključim aspirator da izvlači miris jela a i da ne čujem babu.

Ne vredi. Dere se ona iz sobe toliko da je čuju komšije u trećoj kući od moje, a ne da je ne čujem ja u kuhinji.

Uletim u njenu sobu i pitam je kako kosa može da svrbi a samu bi sebe izlupala što dozvoljavam babi da me iznervira bar tri puta dnevno.

„ Može da svrbi kosa. Ova bela strašno svrbi. Ko’ vaške da sam dobila“, baba će meni ljutito. 

Crvena ko paprika. Ima da se šlogira sada, mislim se ja.


Stojim sa varjačom i razmišljam dal’ da je opalim sa istom po ludoj glavi ili da se samoubijem. Dilemu prekida njena naredba.

„ Moraš da me ofarbaš!!! Ova bela kosa strašno svrbi.“


U sunce ti jebem. Ubiću babu svega mi. Odrobijaću je. Kuvam tri ručka, vruće mi je, ne znam gde mi je glava od posla a baba bi malo da se farba i još izmišlja da je svrbi bela kosa. I još će u pola tri, tačno u to vreme, da traži da jede. Ko da ima ugrađen alarm u toj ludoj glavi.


„Ništa od farbanja danas“ kažem i odem u kuhinju.

„ Kako ništa. Pa moraš da me ofarbaš. Kad me već kupaš onda me i ofarbaj“

Navalila baba ko’ Vučko na TV ’ leb te jebo.


„ Nemam vremena. Zajebi farbanje. A i kupanje može tek kada završim ručak.“

Ona lupa, treska, pomera stočić, škripi, jauče, plače ( al’bez suza ) ko’dete kad mu uzmeš igračku. Radi sve ono što zna da me užasno nervira.

Zainatila se da je farbam a ja se zainatila da neću. Da je rekla da hoće da je ofarbam, možda bih je i ofarbala. Al ’te fore kako je svrbi bela kosa ne podnosim.



„ E sada neću da te farbam nikada više. Da ti život zavisi od toga, sad te ne bih farbala. Ti si bre takav folirant da si zajebala i Vučića. Sada ću da te okupam dok se kuva ručak. ’Ajde u kolica“.


Ona neće.

„ Kako bre sada nećeš a malopre si htela oči da mi izvadiš da te kupam u isto vreme kada kuvam ručak?“

„Neću! Kad’ nećeš da me farbaš neću ni da se kupam. Neću ni mrtva u kupatilo! “

„ A sada te ne svrbi bela kosa, a? E sada ima da te okupam pa da te ubijem. Da umreš čista. Da se ne muče oni posle da te ukočenu kupaju. I obući ću ti onu ’aljinu za saranu, i one minđuše ću da ti stavim. I našminkaću te. I pozajmiću pare da te sahranim, ali da te farbam neću nikada više. Ne ideš u švaleraciju ni u Knez na štraštu, nego u sanduk, Bože me prosti. Kakav si bre baksuz i majstor da iz ljudi izvučeš sve najgore…“


Al’ neda se baba…


„ Gde ja idem je moja stvar. Neću tebi da polažem račune! “

„ A kako ćeš ti to da ideš „ pitam ja.

„ Pa biciklom“. Mrtva ozbiljna će baba.

„ Kojim biciklom luda ženo. Pa ti ne možeš ni da hodaš a ne da voziš bicikl“

Pokaza ona meni rukom na kolica. Joj živote, il’ joj uzmi i ovo malo pameti što ima ( ako ima ) il’joj dodaj.

Rekoh joj da su to kolica a ne bicikl, da neko treba da ih gura a ja neću. Ona na to reče da će zvati Veru, Micu, Cicu…celu familiju i da će svi oni doći, jedva čekaju. I svi nju vole.


„ Aha! Sad će baš da dodju da te voze. Ni telefon nisu okrenuli tri meseca da pitaju dal’si živa. Boli njih dupe za tebe.“


Ugurah je u kupatilo, ona drobi kako je svi vole i svi bi je oni farbali, samo sam ja baksuz koji neće …Meni došlo da je udavim.


Okupah je nekako. Ofarbala je nisam. Sad’ne govori sa mnom. Ja slavim.


Već dan ipo baba i ja ne govorimo. Koja tišina. Kako prija. Da da bog da bude ljuta i da ne priča sa mnom do kraja života, slavila bih. Koji odmor za mozak…



p.s. napisah ovo da obavestim sve one koji se interesuju za babu, posebno Veru Uzelac :) Živa je i zdrava, pritisak joj 120/80 a ludja je nego ikad…

2 коментара:

  1. JOj, ofarbaj je, udari joj onu ljubičastu ili plavu nijansu, znaš onu koje nose babe. Mislim da plavu (modru jelte) videh skoro na Karleuši.Ali nemoj to da joj kažeš da ti posle ne traži i silikone! Proveri dal ima vaške. Ako ima, mislim da je hemija iz farbe odličan ubica istih. Šta ćeš sa bubama u babinoj glavi, ne znam. Ne moram sve ja da ti kažem!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema šanse da je farbam pa da joj život zavisi od toga :) A silikone..nisam sigurna da ne bi i to tražila ali je to jako skupo za nju...ona hoće da bude lepa ali samo da to ništa ne košta, bar ne nju...
      Nema vaške ali ima bube u glavi i svakoga dana ih je sve više i više...kako ih izbaciti odatle, nisam pametna Blaženka

      Избриши