Lunino blogČe

петак, 15. мај 2015.

Magija



Koliko li je jak kad je uspeo da savlada ženu poput mene. Divlju, neukrotivu, razmaženu, tvrdoglavu, svoju, preku, jezičaru. Ženu koja voli da naređuje i ne voli da sluša, koja ne trpi autoritete bilo koje vrste, koja se ne pokorava i ne popušta čak i kada zna da nije u pravu…

Koliko li je nežan kad je uspeo da raskravi zamrznuto srce žene koja se plašila ljubavi, koja je bežala od zaljubljivanja, nežnosti, kad je uspeo da od mene napravi zaljubljenu ženu, zaljubljenu uprkos godinama, protoku vremena, nedaćama koje život nosi…



Koliko li je strpljiv kad može da sačeka da prođu sve bure i oluje, kad može da sačeka da se istutnjim, da bljujem vatru i psujem gore od vozača drumskih krstarica a onda sednem i plačem, ne od tuge već od besa jer ne mogu da promenim svet…

Koliko li me voli kad` me tako uplakanu i besnu uzme u krilo, ljulja kao bebu, briše suze i izmami osmeh…

Koliko li me je razmazio kad mu ništa nije teško da uradi za mene, da mi kuva jutarnju kafu svih ovih godina jer se teško budim, da mi ispunjava želje i željice, da me mazi i pazi, da me štiti i zaštiti od svega lošeg i da se nervira kad ne uspe …

Koliko li je spretan, maštovit i mudar kad je uspeo da ovoliku strast u meni sačuva samo za sebe kroz sve ove godine…

Koliko li je umešan kad je uspeo da me pretvori u nežnu, umiljatu i odanu ženu kojoj ništa nije teško, da u dva noću ustane da bi mu postavila večeru (iako on to nikada nije tražio), da ispegla njegovu košulju, da mu spakuje torbu za put, da ga isprati sa poljupcima i dočeka željna kao da je odsutan godinu a ne par dana…

Koliko li je pametan kad je uspeo da postane nezamenljiv, potreban kao vazduh, kad ne mogu da zamislim svoj život bez njega, sebe bez njega…

Koliko li je intuitivan kad je shvatio da moram biti slobodna, nesputana i svoja i da je to jedini način da me zadrži pored sebe zauvek; da me ne ograničava, ne vezuje, da mi ništa ne brani, jer kad mi ništa ne brani ja ne želim da kršim zabrane…

Koliko li je razmišljao kad je znao da ne sme da mi skine i zvezde sa neba ako to zatražim, jer da jeste prestala bih da ga volim…

Kako li je shvatio koliko sam komplikovana, koliko me je teško razumeti, još teže trpeti ponekad kad mi dođe moja žuta minuta…

Koliko li je to njegovo srce kad sam u njega stala ja ovako mala, sitna a teška, teža od olova….

Koliko li je njegova čelična pesnica u svilenoj rukavici magična kad je uspela da me zauzda bez uzdi, da me zadrži vezanu svilenim nitima jače nego lancima; jer lance bih pokidala, svilene niti ne želim…

Kolika li je ta magija u njegovim očima kad od pogleda zatreperim i poželim da mu ispunim svaku i najsitniju želju, da mu pročitam misli i ispunim svaki san…

Koliko li je jak kad dozvoljava sebi slabost prema meni a ipak ume da postavi granicu preko koje nikada ne bih prešla jer znam da bi ga izgubila tog trena kada bi je prešla…

Koliko li sam srećna što ga imam takvog; jedinstvenog, jedinog, najboljeg, stvorenog samo za mene…


p.s. Farah je "krivac" što ovaj već objavljivani tekst objavljujem iznova...ona i njen tekst "Il si nindža il si mindža" :)

12 коментара:

  1. Nemaš pojma koliko si me obradovala ovim tekstom. Ništa ljepše na svjetu od ljubavi nema. Pa još kad zbog neke moje riječi iz arhive izvučeš tekst koji si posvetila baš svojoj ljubavi da ga i drugi ponovo pročitaju....srce mi puno. Živjela nam ljubav i ovi naši predivni muškarci koji nas znaju, ovakve blesave i lude, voljeti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I meni je drago da sam te obradovala. Živele mi ovakve savršeno nesavršene i muškarci koji nas vole baš takve, bez želje da nas menjaju :)
      Hvala Ti

      Избриши
  2. kao da si pisala o meni...a onda sam se prepala....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ....uvek sam da se treba dati 100%, iskreno, do koske. Bez obzira na prethodna iskustva. I onda u 50-im, sretneš takvog čoveka- o kojem pišeš. I ne razmišljam šta će biti i koliko će trajati. Do ovog teksta :) Da li je to svtarno tako, zapitala sam se? Da li je to stvarno on, ili sam opet metula ružičaste naočare? Proći će taj strah, malo mi je samo uznemirio "živac". Danas je novi dan.

      Избриши
    2. Nemoj ništa da se pitaš, da razmišljaš, da misliš o bilo čemu...samo se prepusti i uživaj Alex...
      Sada, u ovom trenutku je tako i taj trenutak će trajati i trajati...
      Zaboravi sva loša iskustva, ne misli na juče, ne misli na sutra...samo uživaj...ja ti to od srca želim

      Избриши