Lunino blogČe

понедељак, 18. мај 2015.

Jebivetar ( 3 )





Naš dragi nedopečeni jebivetar upleo se ko` pile u kučine. Ne može sebi da dođe. Stalno razmišlja o njoj, toj maloj. I pita se kako je to moguće. Da je toliko zavoli, da mu se toliko zavuče pod kožu. On neodoljivi i neosvojivi kapitulirao pred tom malom „vešticom“. Pred derletom, klinkom! Balavicom!!!

Moli je da se uda za njega a ona neće. Ej, on moli neku ženu! Jel vi možete to da zamislite? Sve su njega molile, kumile, pecale na razne načine. Neke su morao je priznati mada nerado, bile vrlo maštovite. I ništa. On je odolevao. Šta mu sada bi?


Prvo čime ga je iznenadila bilo je to što je ona njemu prišla. Drsko i bezobrazno. Gledala ga nekako s visine, a on i kad sedi viši je od nje. Onda mu je rekla da ga želi.  Šokirirala ga! Bez uvoda, bez uvijanja, bez foliranja. Samo je rekla „Želim te“ i ništa više, ništa dalje.

Samo što nije pao. Njemu  jebivetru, njemu zavodniku na glasu prilazi neka mala i izgovara ono što on nije izgovorio ni jednoj bez uvoda, razrade i zaključka, nego se natezao sa njima dok ne dođe do cilja. A cilj je odvesti je u krevet što pre! To je valjda svima jasno. Ne treba da crtam.

I ispade da je njega, jebivetra, ta mala odvela u krevet a ne on nju. Još ne može da dođe sebi od šoka.
Od tada ne razdvaja se od nje. I kad nije sa njom ona je tu u njegovoj glavi.

I još se on nervira. Ej, on se nervira i to zbog žene. Ubi ga ljubomora. A nikada nije bio ljubomoran. Ne može a da ne misli o tome koliko li je ona puta tako pokupila nekog. Neće da misli o tome ali…

Koliko god se opirao to ga muči, ne da mu da spava, da jede, da diše. Pozeleneo je od ljubomore. Pitao je ali ko zna da li mu je rekla istinu. Ne govore one istinu. A ni on  ruku na srce  nije baš istinoljubac.

Pitao je, rekla mu i sada tek ludi. Činilo mu se da je iskrena  al ` opet. Taj crvić svrdla li svrdla u njegovoj glavi. Sumljivo mu, sve mu je sumljivo  al`  se trudi da se ne oda. Da ona ne skapira šta se njemu mota po glavi.

Čas joj veruje, čas ne. Više ne veruje nego što veruje. Kaže sam sebi „Konju jedan, bio si sa toliko žena a sad te jedna klinka navukla ko konja i pravi budalu od tebe"!

A mala? Mala se zaljubila u jebivetra čim ga je videla. Dobro, nije se baš zaljubila odmah. Možda i jeste, ali nije smela ni sama sebi da prizna. Ono što je sigurno je to da je privukao kao magnet. Znala je ona sve o njemu. Baš sve. I gde da joj se to dogodi. Ne sme da se zaljubi u takvog.  Naebala je  ako joj se to desi. 
N a e b a l a!!!! On bre menja devojke češće nego čarape.

Znala je ona da pored onakvih riba ona nema nikakve šanse. Još plus što izgleda ko maloletnica. A on neće da se bakće sa takvima. Ne trebaju mu problemi. Vuče je neki đavo  ne može da odvoji pogled od njega. I stalno ga zamišlja. Hoće da bude sa njim jednom pa nek ide život. Neke posle bude šta hoće.

Nije kalkulisala. Nije očekivala ljubav do kraja života. Nije htela ništa od onoga što devojke žele. Želela je da bude sa njim i molila Boga da se ne zaljubi, jer ako se zaljubi ode mast u propast.

Stisla petlju i prišla mu. Rekla mu. Otišla s njim. Bilo joj je divno, ludo, nezaboravno. Srećna i tužna. 

Sve što je lepo kratko traje, znala je. Više ga neće videti. I to je znala. Al` nema veze. Bar joj je bilo lepo kao nikada pre. Pomirila se sa sudbinom. Njega ne može imati. Njega ne. I to je znala. Napravila je glupost. I to je znala. Nije se pokajala. Vredelo je. I to je znala. To, da će vredeti….

Malo je reći da je bila iznenađena kad je pozvao. Oduzela se i sabrala. Shvatila da je neće otkačiti baš odmah. Ali da će je svakako otkačiti. Ipak je izašla sa njim. Pitao je svašta; o bivšim momcima, o porodici, o drugaricama, o svemu i svačemu. Ono što nije pitao a znala je, osetila da želi da pita, je da li je često to radila – startovala momke. Ako mu kaže istinu  da je to uradila samo jednom, da je samo njega startovala, neće joj verovati. U to ne bi poverovao ni jedan muškarac  a pogotovo ne jebivetar. Ako ga slaže, znaće da ga laže. Okreni, obrni izađe na isto. Svakako joj neće verovati.

Ma zabole je dal` će joj verovati. To i onako nije važno jer od cele priče ništa neće ni biti. A i ne treba joj jebivetar. Već je imala jednog takvog i naplakala se zbog njega, podigla nivo Dunava svojim suzama.Samo što Beograd nije potopila. Ma, još ga nije zaboravila. Tog prethodnog jebivetra.
Oni ostali momci se ne računaju. Oni su bili normalni. Nisu bili jebivetri.

Bez  razmišljanja  odgovorila mu je na sva pitanja. Ispričala mu i ono što je nije pitao. Šta ima da izgubi ili dobije ako mu ispriča. A i nije bilo puno toga za priču. Svejedno se bolje osećala. Skinula neki teret. I dobro se osećala što je to podelila sa nekim. Što je konačno nekome ispričala kroz šta je prošla jer je bila dovoljno glupa da se zaljubi u jebivetra, prepečenog, reš pečenog. Pa se smejala. Umirala od smeha. 

Ona je opičena sto posto. Jednom jebivetru priča priču o svojoj ljubavi prema drugom jebivetru. Pa to samo ludača kao što je ona može.

Jebivetar u čudu. Što se sad ona smeje ko lud na brašno. Pita je  al` ona se zacenila. Ne može da govori. Suze joj idu od smeha, previja se, lupa rukom. On ludi i čudi se.
Dođe nekako do daha i reče mu šta joj je smešno. Pa su se zajedno smejali. Pa su rekli jedno drugom sve što misle, sve što su mislili i što će misliti…

Ih, sad sam se nešto raspilavila…upropastih sve što sam do sada napisala. Šta ćete, valjda godine, ostarilo se..

Al` da završim ovu priču o jebivetrima. Tj. o nedopečenom jebivetru i maloj garavoj. Nema tu sta dalje da se priča. Osim onoga…. 

I živeli su srećno do kraja života…
Kao u bajci ili u životu…:)

8 коментара:

  1. Hej, đevojko- retko kad da n-umem ništa da kažem. A sad sam zinula... i ove tri tačke mi lebde ispred nosa... i smišljam bdđre, nije da neću, al od te spoznaje da se čuda dešavaju i pred nama, ne samo u romanu i ne samo na filmu, ja zanemeh.
    Ili je i ovo samo roman. A?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Nego na ovom djevojko..imaš piće za to :)
      Nije roman , čuda se dogadjaju ako veruješ u njih, a život piše najneverovatnije priče. Ovo je jedna od takvih...
      Mala garava i jebivetar su u srećnom braku već par decenija, imaju decu i unuke...

      Избриши
  2. Nemoj da nam kažeš.Lepo je verovati da se lepa čuda dešavaju i u životu.Za mene je ovo istinita priča.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Milice, ovo i jeste istinita priča. Ništa nije izmišljeno :)

      Избриши
  3. Znala sam da je istinita priča jer, samo život ume da napiše ovakve, prave romane. Volim što je happy end, ali isto bi mi se dopalo i da nije, jer je istina. Sva tri dela si zakukuljila baš kako i treba, da čitaoca zaintrigiraš da jedva čeka sledeći nastavak, a to ume onaj, ko je profi, od pera. Samo, ja sam sačekala da sve priče budu gotove, zamisli, bila sam, strpljiva i..vredelo je. Uživala sam i..sećala se. Jednog, takvog ;) Valjda su ih sve devojke imale?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovog jebivetra sam davno napisala i objavila na jednom forumu. Mislim na prvi deo. Tekst je komentarisao jedan muškarac koji me inspirisao da napišem drugi deo, a treći opet na njegovo insistiranje da opišem i malu garavu. Tako je nastala priča o jebivetrima a mislim da nema žene koja nije imala bar jednog takvog...Drago mi je da si uživala i veliko hvala na lepim rečima. Zaista mi znači pohvala jer me inspiriše da se trudim da dam sve od sebe da svaka nova priča bude sve bolja i bolja. Koliko uspevam u tome, ne znam...

      Избриши
  4. Pa ti si trebala napisati doktorat o jebivjetrima. Je li mogu ja da ti budem asistent? Da otvorimo fakultet? I ja imam diplomu sa jebivjetrima. Apsolvirala sam na njihovim osmjesima. Znam i priče sa sretnim završetcima. Upravo su ovakvi kakvim si ih opisala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ahahahahaha Farah...doktorat o jebivetrima..nasmejala si me do suza...
      Ne samo asistent nego i koautor jer ne sumnjam uopte da imaš mnogo "materijala" za jedno takvo delo. Muškarci a jebivetri posebno su neicrpni izvor inspiracije, bar za mene a mislim i za tebe...
      Ima dosta primera iz života sa srećnim završetcima i svi, ali svi jebivetri postanu kasnije najbolji muževi na svetu...bar oni koje sam lično upoznala

      Избриши