Lunino blogČe

субота, 09. мај 2015.

Svadba, venčanica i torta na sprat...




Baba mi ima osamdeset i kusur godina, jedva preživela poslednji šlog. I zaljubila se. U bolnici. I hoće da se udaje. To ti je kad je amor loš strelac pa zabode strelicu u pogrešnu metu .

Izabranik srca njenog ima osamdeset pet. I on preživeo šlog. Bili zajedno u šok sobi i zbližili se kaže baba. On izašo pre nje al` ne može još da je poseti dok se malo ne oporavi i stane na noge.

Ako stane, mislim se ja.


Moji stoje i ne veruju šta baba priča. A tek ja! Zinula i blenem u babu, ne verujem da sam dobro čula. Moji jedva progovoriše. Pitaju kad se ona to kao udaje. Misle babi šlog poremetio mozak pa lupa gluposti. Misle da baba bunca. Da je skrenula s pameti.


Al` ja vidim da je baba pri čistoj svesti. Ista ona od pre samo luđa. Od ljubavi valjda!

Baba mrtva ozbiljna kaže čim izađe iz bolnice  udaje se. I svadbu `oće. Ne mora velika, kaže baba. Zna ona da je kriza  al` mora da se obeleži taj dan onako kako dolikuje. Raspitala se, matičar će da dođe pošto oni ne mogu da idu u opštinu. A popa neće da zovu da nas ne bacaju u trošak. Skupo je sve pa da nam uštede.

Šta je ovo sunce ti poljubim. Kad se pre raspita i kako, mislim se ja. Onda mi sine. Račun za njen mobilni sam juče platila pet hiljada. Još se i svađala sa onim rospijama ubeđena da je neka greška u pitanju. Gde može baba da potrši toliko kad zna samo da se javi na telefon. Kad ono baba zvala i matičare i popove. Raspitivala se za cene. A zove i mladoženju svaki dan. Au  jbt  što je ljubav skupa.

„Kome bre mama dolikuje da se udaje i još da pravi svadbu u osamdeset“ pita moja mama.

Ja se nešto mislim  oboje sa po jednom nogom u grobu a sad će da se udaju i žene. Možda će i decu da prave! Kad bolje razmislim  lako može da se desi da umesto svadbe imamo saranu, tj. dve. Nedajtibože. Kolko tek to košta sunce ti poljubim.

„Jeli baba da nisi ti trudna kad toliko žuriš sa udajom“ zajebavam se ja a mama me prostreli pogledom i očima pokazuje da ćutim.

„Šta me ti ućutkuješ. Vidim da baba žuri pa je red da pitam. Ako je beba na putu da na vreme spremimo sve. Vidiš kakva je skupoća. Znaš pošto je oprema za bebe, plus cucle, kašice, pampers. ` Leb te jebo  pa mi smo najebali. Ima banku da pljačkamo da kupimo pelene. Izračunaj koliko pampersa mesečno treba za bebu, babu i mladoženju. Ima Lili da nas slavi. Ili Tempo, tamo su jeftinije a i veći je izbor. Za bebe mislim. A ove za mladence, to samo u apoteci .“

Mama bi mi zalepila šamarčinu ili selotejp na usta samo da može al` nema ga pri ruci a da me šamara u bolnici ne ide. A i matora sam za batine. Ne znam dal` je više ljuta na babu il` na mene . Sad me strah da se i ona ne šlogira zbog babine ljubavi. Samo bi nam još to trebalo.

Taman zinem da kažem da se zezam, baba se smeje  preti mi prstom i kaže:
„ Zajebavaš ti babu spadalo jedno. Pelene će lekar da nam prepiše, reko je`. Nećemo mi vas da bacamo u trošak. Ono ako baš zafali kupićete paket dva. Jedino za svadbu da spremite neki lep ručak. I tortu. Onako lepu, na sprat a na vrhu da budu mlada i mladoženja. Uvek sam sanjala da imam takvu tortu“ reče baba i zatvori oči. Valjda zamišlja tu tortu sa mladencima na vrhu.

E moja baba sad si našla da ispunjavaš svoje snove, mislim se ja.
„Baba, a jel` treba i venčanicu da ti iznajmimo?“ pitam ja babu i namigujem joj. Moram da se zezam da mi se majka ne šlogira.

Sunce ti,  kad skoči baba. Sede u krevet ko` da nije šlogirana. Vidim da je ljuta i crvena ko` paprika. Još će ponovo da se šlogira  nedajtibože.
„ Šta iznajmljeno! Kako te nije sramota da mi tako nešto kažeš! Ja u svom životu ništa tuđe nisam nosila pa neću ni sada pod stare dane. Sram te bilo! „ viče baba ko` da je kod kuće.

„Dobro bre baba, šta si digla frku. Nisam ništa loše mislila. Sad` svi iznajmljuju venčanice. A i šalila sam se ja sa tobom“ pokušavam da smirim babu.

„ Neka iznajmljuju svi  ja neću. I tačka „! Baba smrtno ozbiljna i ljuta, jbt.

Mami nije dobro, izveli je napolje da dođe sebi. Ja ostala sa babom da bijem bitku.
„ Baba bre, jesi ti normalna. Znaš koliko košta venčanica? Najmanje hiljadarku a sigurno i više“ . Ne mogu da verujem šta pričam sa polumrtvom babom. Njoj će pre trebati sanduk, bože me prosti, nego venčanica. A i jeftiniji je.

„Pa šta. Daću hiljadarku, nije to puno para“ reče baba i dalje ljuta.

Ja razrogačila oči. Ne mogu da verujem da baba ima toliko love i još da će da spiska na jebenu venčanicu u osamdeset godina. A ovamo nas zivka svaki čas i kuka kako nema `leba da jede i da joj je mala penzija. Al` dobro, sigurno je štedela „za saranu“. Stalno nas  davi s` tim da ona štedi i da mi ne brinemo . Kad` umre da uzmemo te pare. Ja mislila da se baba zeza kad ono…

„Odakle tebi hiljadu, dve evra. Jesu to one pare za saranu? Jel` od njih da ti kupimo venčanicu? I kako posle kad umreš da te sahranimo. U venčanici! Bez sanduka!“

Iznervirala me baba, sad bi mogla da je išamaram koliko mi je digla pritisak. Mami pozlilo, ja se nerviram a baba hoće da se udaje, hoće svadbu i novu venčanicu. O jebem te živote…

„ Kakve dve iljade evra? „ izbeči se baba.
„Pa toliko ti baba košta venčanica.“
„Dete ti si poludela“, baba će meni…

O sunce ti žarko! Ja sam poludela a baba nije. Prekrstim se, udahnem vazduh i polusmireno pitam babu:
„ Ko je od nas dve poludeo zna se. Ti si poludela i to načisto.“

„ Što se ljutiš? Kažem ti da si poludela zato što spominješ hiljadu, dve evra. Otkud meni tol` ke  pare dete?“
„ Pa ti reče da ćeš da daš hiljadarku da ti kupim venčanicu“ .
„ Pa i daću. `Iljadu dinara nije puno. I imam ja još pet, šest `iljada ako zafali za nešto da znaš. A ne da se venčavam u tuđoj `aljini!“

Prasnuh u smeh iako mi nije do smeha.

Baba hoće da se udaje, hoće svadbu, tortu na sprat sa mladencina na vrhu, venčanicu i to novu za hiljadu dinara…

Ako spomene i medeni mesec i bračno putovanje za preostalih pet hiljada i ako mi se majci nešto dogodi zbog babine „udaje“ babu ću lično da nokautiram pa neka gorim u paklu zbog toga.


p.s mnogi su čitali tekst na starom blogu, znam ali ne mogu vam ja na dve stolice pa reših da se ovde preselim i skrasim. Vreme mi je da se uozbiljim, sredim :)

2 коментара:

  1. Nema veze što je već objavljivano, itekako je vredno ponovnog čitanja. Nasmejala si me,pomalo i rastužila. Eh, starosti, što me čekaš....Ko zna kakve ideje će meni jednog dana pasti na pamet. Bez obzira na ovo, hvala ti što si me jutrom razgalila.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da sam te nasmejala Vera.
      Nema razloga da budeš tužna. Sve nas čeka starost i ko zna šta će biti i šta će nam sve padati na pamet...
      Meni svi kažu da gadna baba rastem :)

      Избриши