Žena sa stotinu lica

Pesniče
Čoveče
Ljubavniče…

Ti koji stihove ko` bisere nižeš
dušu dušom dodiruješ,
sa izvora moga piješ,
noći u dane pretvaraš,
suze brišeš…

Ne tuguj…
Osmehni se…
Napiši neke nove vesele rime
neka ponesu moje ime…
Popij vino crveno sa usana mojih,
speri otrove sa svoje duše
ne dozvoli da teku
tvojim venama više…

MIRIŠU VEKOVI

Mirišu vekovi

Na seobe, na ropstvo

Na zadah krvi i smrti

Zulume i hareme

Spaljene crkve i tu građene džamije

Ko` da su ženske haljine

Na danak u krvi

Na božur

Što Kosovom poljem cveta

Gde posle bitke osta

Umesto vitezova i junaka

Unakažena, ogromna, krvava

Hrpa ljudskog mesa…

Mirišu vekovi

Na stradanja

Na glad i ratovanja

Na vekovne borbe za slobodu

Na crvene reke

Koje su krv srpsku

Pretvarale u vodu

U nebrojenim borbama za slobodu…

Lilit ili Eva...

Danas sam Lilit…

Sutra ću možda biti Eva…

Koja je od njih dve jača

Koja je prava žena

Strastvena, divlja,

neukrotiva Lilit

jaka kao stena

Ili poslušna,

krotka, mirna,

pomalo lukava Eva…

Demonsko biće

s plamenim bičem u ruci,

ili anđeo nevini

što jabuku greha

skriva u svojoj duši…

Mojim venama teče

krv jedne od njih…

Koja je moja pramajka…

Čija sam ja kći…

Luna

Šta ti znaš...

Šta ti uopšte znaš o mom životu...

O meni...

Veseloj, nasmejanoj, raspoloženoj ženi…

Misliš da život je igra koja se igra tek tako,

da sve je na ovom svetu površno, lepršavo, lako…

Tebi

Tebi…

Koji si srušio

sve moje brane kamene

brižljivo građene

kroz godine i vekove…

Koji si uspeo da me pokoriš

u nekog drugog pretvoriš

da mi kosti i snagu izlomiš

penu od mene napraviš.