Tebi

Tebi…

Koji si srušio

sve moje brane kamene

brižljivo građene

kroz godine i vekove…

Koji si uspeo da me pokoriš

u nekog drugog pretvoriš

da mi kosti i snagu izlomiš

penu od mene napraviš.

Tebi…

Sa očima skitnice

koji čekaš da te potražim

da te molim da te volim

da ti umrljana suzama,

ispunjena čežnom

poletim u zagrljaj.

Ne drag i topao,

već hladan, tuđ i dalek

Da ti dozvolim

da me još jednom prevariš,

da me imaš

i zasićen odbaciš.

Tebi…

Koji se pojaviš nenadano

u neko sivo svitanje

da se uveriš

da sam još uvek tvoja tajna

brižljivo skrivena.

da te još čekam

i gorim od tvojih dodira

Da me ljubiš divlje

da me baciš na kolena.

Tebi…

Koji želiš da me rastrgneš usnama,

probudiš iz sna

u neka nova svitanja,

pre nego što nestanem,

pre nego što prestanem

da te volim

da te želim

divlje, ludo i pohotno.

Tebi…

Pišem poslednji put.

Zato pogledaj u moje oči iskrene

ponesi sa sobom na put te zenice

Neka te prate

u tvom jalovom lutanju

po posteljama od trnja.

Skloni taj osmeh

prezira sa usana,

tih usana koje sam ljubila

u svojim najluđim snovima.

Tebi…

Pišem  jer znam

da sam u tvojim mislima,

da se protežem poželjna i razbludna

u svim tvojim noćima

da me želiš

samo za sebe imati

čuvati, ljubiti, voleti i mrzeti…

Luna