Lunino blogČe

понедељак, 07. јул 2014.

Kupovina iz fotelje




Odem u subotu u kupovinu. Mrzelo me al` šta ću mora se. Obišla sam pola grada da nađem neke sandale možda i tašnu. Noge mi otpale i ništa nisam našla. I ne mogu više umorila sam se. Krenem kući razočarana. Kako to da ja nikada ne mogu da nađem ono što hoću kada imam para, a kada nemam obavezno naletim na nešto što mi se sviđa.

Razmišljam da sednem negde da popijem kafu da danem dušom al` me mrzi da sedim sama i blenem u prolaznike. Što ne naleti neko poznat, mislim se ja, dok idem prema busu. Kola mi uzeo muž i to baš danas.
I baš tada naletim na Lelu, moju školsku drugaricu koju nisam videla sto godina. Ih kako sam se obradovala. I što je vidim i što imam s kim da popijem kafu.


Usput pričamo. Lela se nije udala, kaže nema za koga, sve što valja se razgrabilo a škart joj ne treba. Radi, putuje, zeza se, uživa u životu; pita me kako porodica, posao, šta ima kod mene.
Ništa posebno, sve je ok, tražim neke sandale, tašnu al` nema za janka kapa, noge mi otpale – smejem se.

Kaže Lela luda si što gubiš vreme, a vreme je novac. Ona sve kupuje iz fotelje, nema vremena ni živaca da obilazi prodavnice a i prodavačice su neljubazne. Jeste u pravu si, baš su neljubazne mrzi ih da žive a ne da rade, potvrđujem.

Jesi luda, kaže.

Sedneš lepo za komp zavališ se u fotelju, pijuckaš kaficu, zapališ ko` čovek, niko te ne smara što pušiš, izabereš šta ti se sviđa a ima sve od igle do lokomotive. Znaš koje je to olakšanje, kaže, a i ušeda vremena i živaca. Razmeniš usput iskustva sa prijateljima sa neta, ispričate se siti a sve bez muke ne pomerajući dupe. Uključena ti klima, ne kuvaš se, ne moraš da se spremaš, šminkaš. Ma divota …

Priznam joj da nikada nisam kupovala preko neta, pitam šta sve može da se kupi, čula sam za to ali nisam nikada pogledala a ni kupovala i ne znam ni kako se to radi…

Lela crkla od smeha. Kaže da sam omatorila, zarđala pita gde ja to živim; bez uvrede kaže ali smešno joj da to ne znam…

Ma nemam pojma, rekoh joj – `ajde uputi me da više ne lomim noge po ovom paklu.

Krene ona da mi nadugačko i naširoko objašnjava ja sve uredno zapišem. Kaže ako se ne snađem, slobodno da je pozovem pomoći će mi…
OK, kažem. Zvaću te. Pitam je jel ima nekog kaže nema trenutno ali biće uskoro; ima nekoliko kandidata al` se još nije odlučila.
Gde nađe nekoliko u opštoj nestašici muških, pitam iznenađeno, jer sve koje znam kukaju da muških nema ni za lek, sve rasprodato. Smejem se…

Pa na netu, kaže ona. Kupovina iz fotelje . Smeje se i ona.

Ih Lela pa ne kupuju se valjda i muževi iz fotelje? Ma kupuju se, kaže. Ima ih koliko hoćeš možeš da biraš ko` tašne. Okačiš sliku, malo je središ, malo marketinga. Ono iskrena, fina, ozbiljna, zgodna, lepa, slobodna; pišeš šta ti padne na pamet.Javite se, napišeš. I oni se javljaju a ti biraš, volj ti plav, crn, visok, mali, debeo, tanak, mlad, srednjak, situiran, s` kolima, bez kola. A najbolje u svemu je što ne moraš da se šminkaš, doteruješ, oblačiš, depiliraš, nego lepo onako razgaćena pijuckaš kaficu i odmeravaš, probiraš, izabereš par komada pa onda praviš selekciju…

Smejem se. Luda si. Gde ćeš iz fotelje da nađeš muža, ne verujem u to.

Ma nemaš pojma. Ima ih ko pleve. Samo i oni picnu slike, udare po marketingu, svi su mišićavi, pametni, lepi željni da ih neko voli, uspešni i baš mene čekaju. E tu treba da budeš pametna da odvojiš žito od kukolja i napraviš selekciju da bi došla do unikata a ne falsifikata…

Ma daj Lela šta ti to treba? Izađi malo pun je grad, leto je, srešćeš nekog. Meni zvuči nerealno i smešno da iz fotelje kupuješ muža. Dobro, ne kupuješ ali biraš…

Kakvi izlasci, pojma ti nemaš. To je bilo nekada, a i tada dobiješ mačku u džaku. I plus trošiš lovu, vreme na montiranje i sređivanje a ovako lepo biraš natanane, upoznaš čoveka, malo pričate, malo cvrkućete, malo ovo malo ono i znaš na čemu si. Čim se malo bolje upoznate zakažete viđenje. E tu onda daš sve od sebe, picneš se maksimalno i kreneš…

I jel`  si „kupila“ muža ili bar momka, pitam ja a smešno mi…

Nisam još al` biće nešto i za mene. Pa nisam ja majku mu najgora na svetu. Bilo je par dobrih al` jebiga oženjeni,  tako da se potraga nastavlja. Smeje se Lela i ubeđuje me da baš sada ima nekoliko mnogo dobrih likova al ne može da odluči kojeg da izabere…

Idi bre Lela,  nije muž tašna da ga kupuješ iz fotelje. A i ne dopada mi se ta kupivina iz fotelje. Nije to za mene. Ja volim da sve vidim svojim očima, pipnem, isprobam pa tek onda kupim. Mislim na cipele, tašne, haljine. Muža imam a i da nemam ne bih ga birala iz fotelje.

Pa kad si zaostala, jebote. Onda idi pa se lomataj po gradu a ja ću lepo da uživam , pijuckam pićence i kupujem. Cccc šta brak učini od pametne žene. Ne mogu da verujem – isčuđava se Lela i sve cokće.

I da znaš da neću ni da tražim više muža da me upropasti ko` tebe.

Jok ja. Samo nekog onako za provod. Od sad se bacam samo na takve. Koji će mi moj muž da me zaglupi i zatupi ko onaj tvoj tebe. A toliko si obećavala. Prosto neverovatno…

Zaista je neverovatno. Da sam juče umrla ne bih znala da se muževi kupuju a naročito ne iz fotelje…

Нема коментара:

Постави коментар