Lunino blogČe

понедељак, 25. мај 2015.

Prirodna smrt


maj 2014

Poplave su bile i prošle. Mnogo ljudi je ostalo bez svog doma. Neki i bez života.
Neke kuće su obnovljene, neke nisu i ko zna da li će ikada biti. Broj nastradalih nikada nije objavljen. Sve je prekrio veo zaborava.


Čitala sam da broj nastradalih i nije toliko veliki obzirom da su polave bile biblijskih razmera. Među nesrećnicima koji su izgubili živote tako što su se podavili, ima dosta i onih koji su umrli prirodnom smrću.

Razmišljam o toj prirodnoj smrti. Kakva je to prirodna smrt? Od starosti, bolesti ili umreš od tuge kada znaš da posle mnogo godina mukotrpnog rada shvatiš da više nemaš ništa. Ni kuću ni u kući i da ti je ostao samo goli život. Da zavisiš od tuđe pomoći, od nečije dobre volje i dobre duše.

I onda umreš! Proglase da si umro prirodnom smrću. Nisi se udavio samo si umro „prirodnom „ smrću!?

Ne mogu da se otmem utisku da je bilo mnogo onih koji su umrli „prirodnom smrću“…

Kako se oseća čovek koji se posle ko zna koliko dana vrati SVOJOJ KUĆI i shvati da osim života nema više ništa? Kako se oseća neko dok gleda u ono što je nekada nazivao domom, u nešto što više ne postoji, a što je teškom mukom čitavog svog života stvarao. Neko ko je dizao kredite, zaduživao se, mukotrpno radio, gladovao, neko ko je svojoj deci uskratio skoro sve da bi stvorio nekakav krov nad glavom…

Kako se oseća onaj koji je svaki crep i svaku ciglu preturio preko svojih ruku ko zna koliko puta, onaj koji nije kupio rane jagode i trešnje za svoju decu jer treba da kupi pločice za kupatilo, parket, vrata, prozore…

Onaj koji se odricao letovanja, zimovanja, godišnje odmore provodio u radovima, onaj koji nije mogao da pošalje svoju decu na rekreativnu, ekskurziju, izlet, maturu…

Koji je štedeo na svemu da bi imao krov nad glavom.

Onaj koji je od ničega stvarao nešto teškom mukom, u znoju lica svoga i suzama svoje dece…
Onaj koji je mladost, godine uzidao u te zidove…
Onaj koji je i zdravlje možda izgubio…
Onaj kome je život prošao u odricanju…

Taj neko koji je stvorio svoj dom, koji je bio srećan što je ipak uspeo i pored svih teškoća da stvori svoj kutak, svoje parče neba, koji je mislio da će konačno moći da živi bolje, još samo da otplati te proklete kredite pa da ga Bog vidi, da malo predahne, da se odmori…

Taj neko je jedne noći čuo potmuli huk vodene nemani koja nosi sve pred sobom i znao je da treba otići, spašavati živu glavu ali nije mogao. Nije mogao da ostavi sav svoj život na milost i nemilost vodenoj stihiji. Ostao je i voda ga je odnela, ili je preživeo, evakuisan je i smeštem u neku halu…

Voda se povukla a taj neko se vratio i dok gleda bedne ostatke onoga što je nazivao svojim domom, onoga u šta je uložio celog sebe neki drugi talasi plave njegovo telo, njegov um, njegovu dušu…

Ti drugi talasi, talasi očaja, beznađa mogu da ubiju…
Srce tog nekog može da prepukne onog trenutka kada shvati, kada vidi da je pet, deset ili više godina njegove muke i njegovog truda nestalo u trenu. Da on više ništa nema osim golog života i da je sve bilo uzalud…

Ako umre, da li je to prirodna smrt?

Opet je maj i opet su poplave...


24. maj 2015


8.novembar 2014 

13 коментара:

  1. Ne daj mi Bože da ostanem bez ono malo krova nad glavom, a u njega sam dala sebe. Presvisla bi od tuge... Umrla bih prirodnom smrću, ko što kažeš...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dva puta sam imala poplavu Snežana...1999. godine posle bombardovanja i prošlog maja ...oba puta su mi ostali samo zidovi i pločice u kupatilu i kuhinji...sve ostalo je uništila voda...i nameštaj, i parket, i bela tehnika...koliko je koštalo da se sve to ponovo dovede u red ne moram da ti pričam...krediti, krediti, krediti...radovi...a koliko je koštalo živaca, zdravlja o tome tek da ne pričam...jebiga

      Избриши
  2. Ne daj Bože nikom, da ga snađe najgora jevrejska kletva, jer neko, nema stalno snage da bude feniks, čak i kad mu ništa drugo ne preostane.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako Olja...ne dao Bog nikome. Imao ili nemao snage moraš da je skupiš jer ako sam sebi ne pomogneš niko drugi neće...država pogotovo...to što pričaju obesi mačku o rep...
      Hvala Oljice

      Избриши
  3. Pa što nam stalo pričaju da je na snazi žuti ili narandžasti ili neznamkojeboje alarm kad ništa ne preduzimaju da do ovoga ne dodje?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eh Milice, oni samo pričaju a kada treba nešto da se uradi, ništa od toga...šta je sve trebalo da bude uradjeno od prošlog maja do sada a nije skoro ništa...neke kuće su obnovljene, mnoge nisu a nasipi, kanali i sve što treba da deluje preventivno ni pipnuo niko nije...oni čak i sa zakonom o protivgradnim raketama kasne više od dva meseca...ili se sve namerno radi...nisam više pametna i ne znam šta da mislim...uništeni usevi, voće...ma sve...i šta sad...upropasti se sve i onda uvozimo jabuke koje su dva puta skuplje od banana..uskoro ćemo i šljive uvoziti ako ih već ne uvozimo...nije da verujem u teorije zavere ali mnogo mi ovo sve smrdi...

      Избриши
  4. Uh, nedo Bog nikom.
    Džaba pričanje- sve je isto i sve znamo i ništa ne možemo da promenimo.
    Naš usud, valjda.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve je isto...i ne mogu da krivim samo ove na vlasti ( a za svašta su krivi) ali smo krivi i mi sami...dođu raskopaju zatrpane kanale, propuste, sve očiste a ljudi posle par dana ponovo sve zatrpaju, đubre bacaju...nemarni smo, užas jedan...a komunalci umesto da idu i kažnjavaju te koji to rade jure i hapse putnike za račun privatne firme a primaju državne plate...pa lepo da ne poveruješ..gde mi živimo...lepo Sneška reče neki dan APSURDISTAN

      Избриши
  5. Neverovatno je da još uvek nije donet zakon. Neverovatno je da ništa nikad ne naučimo - a sada priča o tome da je to ostalo kao recidiv nekih prošlih ne pije vodu, a opet voda puni ulice, podrume, stanove... a nekima samo uši...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I da je donet Merima isto bi bilo. Kao da se kod nas poštuju i oni zakoni koje imamo..ili se primenjuju selektivno, kako za koga.
      Ne vredi, mi smo večiti ponavljači. Ništa nismo naučili o bilo čemu da se radi...
      Ne kaže se badava da je istorija učiteljica života...i šta smo mi naučili..ništa, baš ništa...
      "A istorija se ponavlja samo svaki put sve više košta" rekao je Čerčil samo što mnogi i ne znaju ko je bio Čerčil a ne šta je rekao ...

      Избриши
  6. Svi lagano umiremo "prirodnom smrću" tužni, iznevereni, razočarani...I što je najgore, niko zbog toga ne snosi odgovornost

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da Sue, u pravu si. I nikoga nije briga osim naše najbliže...
      Hvala ti puno!
      Dugujem izvinjenje jer nisam odgovorila Tebi i ostalima...
      Bila sam u velikoj gužvi, pa na putu...
      Pozdrav!

      Избриши