Kazna

Protok vremena nije joj doneo zaborav.

Govorili su joj da vreme leči sve. Varali su se. Varali su nju. Znala je da nisu u pravu. Ona je znala. Drugi nisu mogli znati da su njene rane previše duboke, previše teške; sve je previše za nju, nju koja lebdi izgubljena između dva sveta.

Mamino zlato

Upoznaš svoju srodnu dušu, svog princa iz bajke i odlučiš da se udaš. Na sedmom si nebu, lepo ti je, srećna si, zaljubljena…

Ono o čemu ne razmišljaš, a i ko o tome razmišlja,  je da se ne udaješ samo za svog princa već i za čitavu njegovu porodicu. Naročito majku.

Dok si njenom voljenom sinu bila devojka bila si fina, lepo vaspitana i simpatična cura. Onog trenutka kada ste Mami saopštili da želite da živite zajedno ili da se venčate, od simpatične, fine devojčice odjednom se pretvaraš u dvoglavu aždaju, nevaspitanu i lenju opajdaru koja ne zaslužuje tako divnog momka kakav je njen sin.

Noć iskušenja

Magla je bila takva da se Milošu činilo da je ušao u oblak. Nije video put, ulične svetiljke, nije video ništa oko sebe osim beline koja ga je zaslepljivala iako je ponoć davno prošla. Oči su ga pekle od napora i naprezanja. Bio je umoran i želeo da što pre stigne kući. Vozio je veoma sporo i oprezno. Znao je da mu po ovakvom vremenu treba mnogo više vremena.Želeo je da vozi brže i da ta prokleta magla nestane, ali nije mogao ništa da učini osim da mili po putu. Osećao je mučninu od te zaslepljujuće beline. Ne pamti ovakvu maglu.

Pomislio je da bi bilo dobro da malo odmori  ali je znao da ne sme da stane. Sećao se da bi tu negde u blizini trebalo da bude pumpa gde bi mogao da predahne i natoči gorivo, ako nije već prošao taj deo puta.