Lunino blogČe

уторак, 20. октобар 2015.

Samo ti umri, za ostalo ne brini





Baba nas smara da joj nađemo drugarice. Sama je pa bi malo da se druži. Mogla bi malo i da izađe, da vidi sveta a ne samo da blene u četiri zida.

„ Gde bre baba da ti nađem drugarice? Više od pola ih je pomrlo, a ove što još mrdaju si oterala da ti ne ukradu prvo muža, pa švalera pa udvarače… Od tebe ću da poludim, ako sam uopšte više normalna. Samo mi još jedna luda baba nedostaje. A i gde bi ti? Da nećeš na korzo sa sve pelenama? “

„ Juuu sram te bilo. Što lažeš? Kako te nije sramota! Koga sam ja oterala, koga“, narogušila se baba, iskolačila oči, pritisak joj skočio. Ima da se šlogira.




„ Ne lažem. Sve si oterala. Jel se sećaš kada si oterala Radu? Rekla si da se uvlači kod prozor kod dede dok si  ti na poslu. I Micu si oterala. Zbog Mice i Rade si glumila šest meseci ludilo da se dokopaš invalidske penzije da ne moraš na posao nego da budeš kući i čuvaš dedu. Doduše, nisi baš morala mnogo da glumiš. Nisi nikada ni bila normalna, a što si starija sve si luđa. Nisu oni doktori baš toliko blesavi  bili kad su te poslali u penziju.“

Baba crvena ko paprika. Kune, psuje, bogoradi. Kaže da neće više da sedi kod nas, dosta je sedela. Ide ona svojoj kući a ne da je mi, tj. ja vređamo ovde i izmišljamo svašta. Da da dragi bog da zaista ode, ali neće. Ima da leži i reži bar još deset godina. I da mi kida živce.

Ništa ne izmišljam.  Samo  što baba pamti  ono što joj odgovara. Ono što joj se ne sviđa, to zaboravlja. Selektivno je senilna. Po potrebi.

„ Sram te bilo, lažljivice jedna. Nije istina da sam ih oterala. A i u penziju sam otišla jer me bolelo koleno. I glava me stalno bolela. Nisam ja luda. Ti si luda  i bezobrazna si. I hoću da idem kod Zlate. I kod Mire. I na igranku ću da idem u Klub penzionera baš tebi u inat“, baba će ljutito.

„ Aha, nisi ti luda samo si opaljena u glavu. Koleno te boli već trideset i kusur godina, nepokretna si već dve godine ali ćeš da ideš na igranku. Sa sve pelenama i roze pidžamom. I dedu nekog da nađeš pa da se lepo udaš. On će možda i da te trpi tako blesavu jer ja više neću. A što se Zlate tiče sa njom ne govoriš  trideset i pet godina a sad ćeš da ideš kod nje. Miru ne možeš očima da vidiš. Rekla si joj da je kurvetina i da se švaleriše sa tvojim sinom koji je od nje mlađi 40 godina. Prekini da lupetaš više. Stvarno si naporna i ne mogu da te slušam. Tebe niko ne može da sluša i trpi. Oterala si sve od sebe. I one silne mladoženje što si ih nalazila po bolnicama. Da si se bar udala za nekoga od njih, bog da me vidi.“


Skoči baba ko devojka da je. Zaboravila i na koleno i na kuk, ništa je ne boli kad je besna.  Iz očiju sevaju varnice a da može da ustane sad bi me zadavila. Vidim joj po očima. A i rekla mi je.

Ono ruku na srce i ja bi nju zadavila bar tri do četiri puta dnevno. U proseku.

Baba mi psuje sve po spisku, dere se toliko da nadjačava zvuk usisivača. Kad više nisam mogla da je slušam, zatvorih vrata. Al ona tek tada udari u kuknjavu i plač.

Otvorim vrata, pitam je što plače. Sunce ti jebem  koji je ona prevarant.  Odmah je prestala da plače i osula paljbu iz svih raspoloživih oružja. Od suza ni S nema.

Pustila sam je da se ispuca pa joj odnesoh ručak. Al ona neće da jede. Štrajkuje glađu u znak protesta.

„ Ako hoćeš jedi, ako nećeš i to me zabole“, rekoh joj.

„ Neću da jedem. Ima da štrajkujem sve do smrti. Ko naš predsednik“

„ Koji predsednik? Šta trabunbjaš bre“

„ Pa ovaj naš. Toma. „

„ Moj nije. A i ne štrajkuje on glađu. I živ je. Isti je folirant ko i ti“.

„ Kukuuuu! Šta sam ja bogu zgrešila da me ti ovako mučiš. Sve ću da prepišem državi, da znaš. Tebi ništa neću da ostavim kad si takva“.

„ Možeš slobodno. I Tomi i državi da prepišeš to što imaš, a nemaš ništa. Ko crkveni miš si. Al zato ću ja sad iz ovih stopa da idem da tebe prepišem Tomi pa nek se on aka sa tobom. I zajedno štrajkujte glađu sve do smrti. I radite šta vas je volja, samo da vas moje oči više ne vide. Ni tebe ni njega. Ima bre da odem u pustinju, da nikoga ne vidim i ne čujem bar šest meseci. Dušu da odmorim“

„ Ako ti odeš ko će mene da sarani“, zabrinila se baba.

„ Toma će da te saRani. Ništa ti ne brini. SaRanio je tolike pa će i tebe“.

„ A ko će da me obuče, našminka, isfrizira“, baba će zabrinuto.


„ Samo ti umri. Za ostalo ne brini. Sve će Toma da sredi“ .


Нема коментара:

Постави коментар