Lunino blogČe

субота, 16. мај 2015.

Jebivetar ( 1 )



Znate onu vrstu muškaraca koji lete s cveta na cvet?

Ima ih u popriličnom broju. Nema žene koja nije naletela bar na jednog takvog u svom životu. Ja takve zovem jebivetar. Neki se uvrede. Nekima laska.

E ti jebivetri nekako su se uvek lepili za mene. Ili ja za njih. Nisam baš sigurna a i mrzi me sad da analiziram. Bilo kako bilo, uvek su bili u mojoj blizini. Privlačili me jesu da se sad ne lažemo, ali ih nisam volela. Mislim, nisam se nešto zaljubljivala u takve. Bar sam se trudila da mi se to ne dogodi. To da se zaljubim u nekog jebivetra bi bilo strašno. Ti ga voliš a on voli sve žene. Podjednako mršave, debele, taman kako treba, plave, crne, smeđe, riđe i sve što naiđe….


Umeju jebivetri sa ženama. O, itekako! Umeju da budu tako slatkorečivi, umiljati, znaju brate mili da osvajaju. Iskusni nema šta. Svakoj pričaju istu priču i sve padaju na nju. Tačnije  sve padamo na nju.

Uvek sam se pitala zašto žene, pa i ja jer i ja sam žena ako ste sumljali  padaju baš na takve. Mislim da su jebivetri veliki izazov za svaku ženu. Da ga  osvoje, pokore, dovedu u red…

Nateraju da se zaljubi u njih i da zaboravi sve ostale.

Ali….Uvek to ali! Takvi se ne menjaju. Ljudi se ne menjaju. Takvi su kakvi su. A jebivetri pogotovo. Njima je najslađe da osvoje još jedan trofej  da upišu joj jednu recku. To im je u krvi. Oni prosto ne mogu da žive bez toga.

Ja sam se baš jako trudila da se ne zaljubim u nekog takvog. Ali baš. I kao što to u pričama biva iliti u životu, sve što hoćeš da izbegneš dogodi ti se kad-tad. Sačeka te na krivini kad se najmanje nadaš. I pljas! Dok dlanom o dlan gotova si.

Legneš uveče normalna  probudiš se luda. Luda od ljubavi. I to ne obične. Ne, nego one lude ljubavi  i to prema jebivetru.  Lepi, manje lepi, šarmantni ili ne, ali imaju to nešto. N e o d o lj i v i    s u.

Nek` priča ko šta hoće ali jesu.

E tek tada kreće ludilo. Sve znaš, nećeš al` ne znaš kako da se oslobodiš. A da budem potpuno iskrena i ne želiš da se oslobodiš. Lažeš i sebe i druge. Kao hoćeš a ovamo u sebi moliš Boga da što duže budeš sa njim. Ili on sa tobom.

Jer on nije običan muškarac. On je neosvojiva tvrđava. A ti kao i sve ostale žene, toliko se trudiš da ga osvojiš. Da bude samo tvoj iako znaš da je to nemoguća misija.

Jer jebivetar je sebičan. Voli samo sebe. Voli žene ali na malo uvrnut način. Kao trofeje, pehare,recke i ko zna kako on to zove…

Ne voli on ženu kao ženu. On voli još jedan trofej u svojoj već bogatoj kolekciji. Voli i titulu zavodnika prve klase. To prosto obožava. Ne postoji žena koju obožava kao tu titulu.

A ti zaljubljena sanjaš o srodnoj duši, o svom muškarcu koji će te voleti do kraja života, samo tebe čuvati, paziti i maziti.

Pusti snovi. Od toga nema ništa ali ti se svejedno nadaš da ćeš ga svojom ljubavlju promeniti da će on shvatiti i umeti da ceni sve što činiš za njega, da će videti koliko ga voliš, da će se jednom smiriti i da ćes baš ti biti ta koja je tome doprinela.

I tako živiš u zabludi. Kad pretera ostaviš ga. Plačeš, kukaš, patiš. Njega nigde na horizontu. Osvaja neke nove trofeje. Uživa. Tebe se seća koliko i lanjskog snega.

Polako počneš da se miriš sa sudbinom, da ga zaboravljaš.I taman kad si se koliko-toliko vratila u normalu on se pojavi. Drag, mio, sladak  kako već on to ume….

Osetio je on nekako, javljaju mu Zvezde, Mesec ili već ko zna ko da više nije prvi na tvojoj top listi. A on to ne može da dozvoli. Ne, nikako!

Pojavi se niotkuda i jako se trudi da povrati svoju poljuljanu poziciju u tvom srcu. Trudi se da bude divan. Za poželeti. Med i mleko. I ti popustiš. Odlepiš. Ponovo. Srećna si, misliš kako te ipak voli, kako mu je stalo… 
Vratio se, pokajao, bolji je nego ikada. Moli za oproštaj. Kako da mu ne oprostiš kad je tako sladak i toliko te moli, govori da te voli najviše na svetu, da bez tebe ne može da zamisli život.

Znaš negde u malom mozgu istinu ali nećeš da je izvlačiš odatle. Lepše ti je ovako, da se zavaravaš. Ili da njemu dozvoljavaš da te zavarava.

I tako zavaravaš se sve dok te on ponovo ne otkači. Ili ti njega . Dosta ti je svega. Zaričeš se da ga više ni pogledati nećeš. Govoriš da je đubre,običan smrad koji te ne zaslužuje. Ponovo patiš, proklinješ sudbinu, njega, sebe. 
Nekako se  vremenom ipak pomiriš sa sudbinom. Kreneš dalje. Možda nađeš i novog momka. Kad  eto ti njega opet. Nanjuši on da mu je ugrožen presto i mesto. A to ipak ne može da dozvoli. Ne, nikako. Koji bi to udarac bio za njegovu sujetu, njegov ego!

Tako se on po ko zna koji put vraća tebi ili ti njemu. A dobro znaš da nikada nije bio tvoj. Ubeđuje te da si ljubav njegovog života što naravno nema blage veze sa istinom.

Jer, da se ne lažemo jebivetar voli samo sebe. I svoju titulu zavodnika prve klase. 


( nastavlja se )

p.s. ponovo me Farah svojim tekstom u kome spomenu jebivetra "naterala" da objavim moju priču iz tri dela o jebivetrima :)

2 коментара:

  1. Eh što volim kad nekoga tako "natjeram" da objavi priču o omiljenim mi jebivjetrima. Ma većeg komplimenta od toga nema. Luna, kapa dole i duboki naklon. Ja sam baš uživala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hehe Farah teško žabu u vodu naterati :)
      Drago mi je da si uživala i nadam se da će ti se dopasti i sledeća dva nastavka ( pošto se jebivetri dele na katerogije )...
      Hvala puno! Meni je jako drago kada dobijem pohvale od nekoga poput Tebe

      Избриши