Lunino blogČe

недеља, 12. април 2015.

Bolje da sam drvo rodila




Dan na poslu takav da bolje da nisam ni ustajala iz kreveta. Sve živce su mi pokidale koleginice, dve dokone alapače koje su mirođija u svakoj čorbi.
Pištim ko` ekspres lonac, ne znam gde udaram koliko posla imam i na sve to zvoni telefon. Zove me baba.

E samo mi je još ona falila, mislim se. Znam da će da me smara sa nekim glupostima jer joj je dosadno, sama je i ima vremena na pretek. Ne vredi da joj objašnjavam da sam na poslu. Ona i onako ne sluša šta pričam. Njoj je važno samo da ona meni ispriča šta ima. Ne treba ništa da kažem samo da držim slušalicu i da slušam.


„Kaži baba ali brzo. Na poslu sam. U velikoj sam gužvi“, rekoh u uzaludnom pokušaju da skratim babinu priču.

„ Zlato babino što te nema da dođeš? Baba te se poželela. Sama sam i nemam s` kim ni da prozborim“ i poče da plače. Opet baba hvata na suze.

„Dobro baba znam da si sama. Na poslu sam, imam posla i nemam vremena da tebi pravim društvo. Nemoj da ronzaš sad tu nego reci šta ti treba.“

Presta baba da plače. Sad` će da me nagrdi. Znam unapred redosled; kako je ona mene čuvala, mazila i pazila a ja nemam vremena za nju staru i bolesnu i kako sam nevaspitana, sebična i nezahvalna…

Uvek ista priča za koju ja nemam vremena. Ne sada, ne danas, molim te Bože.
Al` ne vredi. Baba kad naumi nešto tera do kraja.

„ Sram te bilo. Ti nemaš vremena za mene a ja sam te čuvala, hranila, prala ti usrano dupe, učila da pričaš, vodila te svuda, čitala ti bajke a ti nezhvalnice jedna, to te majka tako vaspitala, sram da je bude i tebe i nju, tako vi meni vraćate…“

Baba se ne gasi…
Joj živote skote, šta sam ja Bogu zgrešila da mi pored svega i babu danas na vrat nakači.

„Dobro baba reci šta hoćeš. Hoćeš da napustim posao i dođem tebi da pravim društvo, jel to hoćeš“ ?

„Neću. Samo da dođeš da mi doneseš lekove i da me ofarbaš. Sva sam bela. Kako ću takva među ljude, ne ide to. Nije lepo.“

„Doneću ti lekove posle posla. A farbanje zaboravi, nemam vremena danas za to. Ne ideš na bal pa da moraš da budeš taze ofarbana. Nisam ni ja sveže ofarbana a trostruko sam mlađa od tebe i nemoj sadda mi ronzaš ponovo, jer mi danas nisu sve koze na broju, ima da te ošišam do glave pa ti farba neće biti potrebna! Dosta mi je ovih ludaka na poslu, i računa i prinudnih izvršitelja i kredita i …Slušaj baba! Nemam vremena, živci su mi pred pucanjem i nemoj sada da mi zanovetaš jer ćeš na kraju ti platiti ceh za sve koji su me danas iznervirali!Ajde zdravo, dolazim oko pet“ i spustih slušalicu.


Nisam je još ni spustila, kad zvoni mobilni. Pogledam, ono baba. Javim se, baba kuka.

„Kuku, šta sam ja Bogu zgrešila da imam takve unuke i decu. Bolje da sam drvo rodila nego decu, kukala mi majka…“

„Prestani bre da lelečeš, kukaš i bogoradiš. Zovi onog tvog dedu nek ti pravi društvo dok ja ne dođem i nemoj više da me zoveš jer imam posla“ i prekinem joj vezu.


Prekidanje veze ne pomaže kad je baba u pitanju. Znam da će ponovo da zove, da gunđa, da se ljuti, da me grdi. Pojma ona nema da sam ja na poslu a i ne zanima je.

Njoj je kao i svima ostalima jedino važno da ispriča svoju priču a kako je meni, zabole je uvo…

2 коментара:

  1. Анониман14. мај 2015. 14:22

    Разумем и тебе и њу. Ти си скроз у гужви на послу, нервирају те сви, под великим стресом, и последње ти треба да ти неко омета једва скупљену концентрацију да завршиш све што треба и оптерећује те својим информацијама које су ти небитне за оно што ти је приоритет.

    Али, разумем и твоју баку. Остарила је и све се променило. Није више млада као некада, издаје је тело, издају је сећања. Нема више где да проводи време јер су јој и ћерка и унука одрасле и није им више потребна. Осећа се сувишном и без сврхе, уплашеном од старости и смрти, свакога дана сводећи рачуне о животу који је прошао. Пробај то да разумеш и да јој се нађеш.

    Знам да не можеш свакога дана да проводиш с њом по 10 сати, али нађи за њу време једном или два пута недељно. Она те јесте чувала и бринула о теби и била ту за тебе, а сигурно ћете за тих пар сати наћи неку тему за разговор. Биће лепо и теби и њој, а ако буде знала да имате време када ћете бити заједно, неће те звати сваког дана. Искористи то време које имаш с њом јер је оно ограничено и она неће увек бити ту, а после ће ти недостајати.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala puno na komentaru i lepim rečima. Provodim ja dosta vremena sa njom, ali prosto je nemoguće ići na posao, održavati kuću i posvetiti se porodici, obilaziti baku, svekrvu, majku i pomagati im maksimalno, provesti vreme sa nekim dragim prijateljima, odmoriti, spavati, jesti...previše i kada bi dan trajao 48 a ne 24 sata...

      Избриши