Uvek sam bila onako malo na svoju ruku, kako to lepo kaže naš narod. Zanimljivije mi je bilo da igram klikere, šutiram loptu , budem indijanac od kuvanja, povijanja lutkica i pretvaranja u princeze.
Nisam padala na priče i bajke na koje su padale skoro sve devojčice. Mene su uvek interesovale neke malo drugačije priče, pesme i romani.
U bajke nisam verovala, ali umele su da mi zaokupe pažnju. Naročito one u kojima se spominju veštice, vilenjaci, đavolčići…
Valjda sam zato od svih likova iz bajki izabrala da budem baš veštica a ne dobra vila, princeza na zrnu graška, uspavana lepotica…
Nekako mi nikada nije bilo zanimljivo da budem dobra vila. Ja – dobra vila!!! Nemoguće, nezamislivo, nezanimljivo…
Vrlo važno u mom odabiru da budem veštica je to što me nikada nisu privlačili dobri prinčevi i nikada nisam želela da se družim sa dobrim princezama. Onim finim, smernim, čednim, nevinim koje trepću, zasuze i koriste sve moguće i nemoguće ženske trikove i lukavstva da bi upecale dobrog princa na belom (dobrom) konju …
Nije me zanimao ni taj život iz bajke posle . Ono, živeli su srećno do kraja života na nekom egzotičnom mestu u raskoši neke vile, šopingovanju i ispijanju koktela i kafica sa ostalim princezama uz obavezne trač partije i prazne priče o praznim životima…
Nisam sanjala o princu već o nekom Đavolčiću koga će privući moja snaga, koji će me voleti baš onakvu kakva jesam bez želje da me menja…
Nekom Đavolčiću koji jaše na crnom konju u još crnjim noćima, zabavlja se ludo i preturi mnogo žena u potrazi za onom koja je dovoljno svoja da bi mogla da ga prati potpuno ravnopravno na svim njegovim putevima, svim lutanjima, svim snovima i svim svetovima, nekom koja će umeti da ga voli ludo i divlje, besramno, nekom koja će goreti istim plamenom i ljubiti istim žarom…
Ti divlji noćni jahači koji nisu nasledili kraljevstvo od svojih očeva, koji imaju snage, volje, pameti i hrabrosti da ga sami stvore, privlačili su me jače od svakog dobrog princa…
I kao u svakoj bajci jednoga dana se pojavio moj noćni jahač koji je stvorio našu bajku...
A nekada nisam verovala u bajke…
Živjele bajke o crnim jahačima bez nasljedstva. Nema boljih od njih.
ОдговориИзбришиNema boljih Farah...to su pravi, oni kojih je sve manje, oni koji nestaju a jedino oni vrede...
ИзбришиNisam bila princeza, ali sam bajke gutala, slepo verujući da će mi se jednom dogoditi...Kad ono - ništa! Ćorak! :)) Mislim da ovo nisi čitala... Ne volim da ostavljam link u komentarima, ali...
ОдговориИзбришиhttp://dana4hill.blogspot.com/2015/02/gost-bloga-snezana-medan.html
Nisam ni ja bila princeza Sneška i nisam baš verovala u bajke..a eto nekako se poklopile kockice i ja zaista imam svoju ličnu bajku i svog princa...
ИзбришиMožeš slobodno da ostaviš link uvek, a ovo sam čitala tek nedavno...
Izvinjavam se što nisam odmah odgovorila, bila sam u gužvi pred put, pa na putu..
Мене су бајке поквариле, кажу..
ОдговориИзбришиА ја тако покварена, ево живим и дан данас..
И љубоморно чувам свој ћуп (ако си читала неку Балашевићеву књигу, све јасно..ако ниси, тешко је објаснити).. :)
Hahaha Kato, i mene su bajke pokvarile ...
ИзбришиČitala sam i jasno mi je...
Izvini molim te, što ti nisam odmah odgovorila...
Ljubim
Prvo sam primetila datum objavljivanja.....Onda sam se setila da je 13.juni na izmaku. Srećan je tvoj Đavoljčić, a ti još više. Sreća pripada dobrim ljudima. I neka vam potraje dok vas ima, od srca vam želim!
ОдговориИзбришиHvala ti Vera mnogo. Nisu nama cvetale ruže u životu. Više je bilo trnja.Od spoljnog sveta, naravno. Možda su nas baš te nedaće spojile neraskidivim nitima..bilo je tu mnogo loših likova i dogadjaja, kao u svim bajkama :)
Избриши