Lunino blogČe

петак, 07. новембар 2014.

Zašto ne volim političare




Ne volim ih jer su nam oteli život!

Oteli su nam dvadesetak najboljih godina, možda i više, onima starijima od mene…

Oteli su nam pravo da rađamo , da se lečimo, da se radimo, da školujemo decu, da dišemo, da jedemo, da govorimo, da se smejemo, da se radujemo…

Oteli su nam decu. Oterali ih u neke Evrope, Amerike, Australije, Nove Zelande, Engleske, Madagaskare…

Oteli su nam nadu u bolje sutra…

Mi životarimo, ne živimo…

Retko se smejemo…

Često plačemo beglasno…

Depresivni smo, anksiozni…

Zabrinuti za svoju decu, za sebe, za zdravlje, za život…



Nemamo sutra!

Nemamo budućnost!

Ne planiramo ništa, jer ne znamo šta nosi novi dan, kakva nas nova nevolja čeka…

Da li ćemo i sutra raditi, da li ćemo primiti platu, da li će nas maltretirati prinudni izvršitelji ( uterivači dugova, ko su oni???) zbog nekih zastarelih dugovanja ili nekih novih…

Da li će nam banke uzeti krov nad glavom jer nismo platili nekoliko rata kredita…

Da li ćemo imati novca da platimo preglede u privatnim klinikama jer u državnim ne rade aparati a i oni koji rade nisu nam dostupni, liste čekanja su kilometarske…

Da li ćemo moći da platimo preskupe lekove ako se ne daj Bože razbolimo mi ili neko naš…

Da li ćemo moći da platimo preskupe školarine da bi se naša pametna i talentovana deca školovala…

Da li će ta naša deca koja su zavšila fakultete, doktorate ikada naći posao u Srbiji ili će biti prinuđena da odu odavde…

A ako svi odu, ko će ostati…



Preživeli smo rat, inflaciju, Jezde i Dafine, pljačke, ubistva, afere, bombardovanje, smene vlasti, izdaje, prodaje, zemljotrese, poplave…

Kako smo preživeli sve to?….

Ne znam…


Previše je za jedan život…

Нема коментара:

Постави коментар