Lunino blogČe

петак, 28. новембар 2014.

Krv, suze i alkohol




On sin jedinac iz bogate porodice, rodnu kuću i lance zemlje u ravnici zamenio je životom u gradu odmah po ženidbi.

Kupili su mu njegovi kuću na obodu grada, konje i kola da prevozi krompir, brašno, svinje, grožđe, vino i prodaje u gradu. Iznajmio je i momke da rade za njega, dobro ih plaćao. Posao mu je išao više nego dobro, uvek je imao novca i vremena da posle posla svrati u kafanu. Voleo je da popije, da se veseli, da uživa…


Vremenom je sve više i više pio a onda bi njegova preka narav došla do izražaja. Često se tukao a nije prezao ni od toga da upotrebi nož u tuči.

Sve manje je radio, sve više pio. Dobio je i ćerku ali ni to ga nije otrglo od kafane, pića i obračuna iz kojih je često izlazio okrvavljen, ranjen i sve pijaniji.



Počeo je da rasprodaje zemlju u svom selu. Pa kuću i okućnicu kada su roditelji umrli. Zatim i kuću na obodu grada koju su mu roditelji kupili i sa porodicom se preselio kod sestre.

Jedino konje i kola nije prodao. Prevozio je robu seljacima, gonio konje preko zaleđenog Dunava pijan i nesvestan da led može pući i progutati ih.

Ćerku je obožavao. Čim je poodrasla vodio je sa sobom svuda. Za ženu nije mnogo mario, osim kada se pijan vrati i pronađe razlog da je šamara, udara čime stigne a neretko joj je i nožem pretio. Prestajao je da je udara samo kada bi čuo plač i molbe svoje devojčice i samo su njene suze imale moć da ga smire i nateraju u krevet.


Sve je više pio. Ono malo što zaradi ostavljao je u kafani iz koje nije ni izlazio osim kada bi ga potpuno nesvesnog odneli kući.

U kući nije bilo hrane, ogreva, ničega. Sestra i žena su šile i tako preživljavale ali su to krile od njega u večitom strahu da će im uzeti i to malo novca i da će se devojčica, mala i sićušna, razboleti i umreti.

Više se nije treznio. Tuče su bile sve češće, rane od noža sve opasnije. Nikome nije polazilo za rukom da ga pijanog i razjarenog smiri. Nikome osim njegovoj devojčici koja je sa nepune četiri godine svake večeri uplakana i uplašena izvlačila oca iz kafane a neretko i iz krvavih obračuna.

Vrištala je svaki put kada vidi krv. Taj vrisak bi ga otreznio i samo tada je odlazio kući potpuno trezan vodeći za ruku svoju ćerku.

U jednoj od tuča zadobio je ozbiljne rane, uboden je nožem ali ni tada nije odustajao već je kao pomahnitao nasrtao na sve redom vitlajući nožem i tražeći žrtvu na kojoj će iksaliti svoj bes. Svi su znali da samo dete može da ga smiri i žurili su da je dovedu.

Mala, sićušna, bleda devojčica sa užasom u očima i na licu gledala je oca potpuno krvavog i poludelog kako pokušava nožem da ubije drugog čoveka. Vrištala je dugo a zatim pala kao pokošena. Nisu mogli da je probude ni osveste. Njeno malo telo se treslo kao da je uključeno u struju.

Poludeli pijanac, pomahnitala životinja u njemu nestala je u trenu. Potpuno trezan i trezven bacio je nož, skočio, podigao devojčicu i odveo je lekaru iako mu se mutilo u glavi od gubitka krvi, uspeo je da stigne do bolnice. Tek kada se devojčica probudila onesvestio se.

Došao je sebi i shvatio da leži u bolničkom krevetu. Ustao je i odjurio da pronađe ćerku. Doktor ga je vratio u krevet, seo pored njega i rekao da je dete stabilno , da je imala nervni slom i da se nada da će biti dobro…

Pitao ga je kako se on oseća, pričao mu nešto ali on više ništa nije ni čuo ni video. Njegova devojčica ima samo pet godina…To mu je odzvanjalo u glavi…

Suze si se slivale niz njegove obraze. Molio je Boga bezglasno da dete bude dobro i zakleo se i sebi i Bogu u život svoje ćerke da nikada više u životu neće popiti alkohol, da neće zapaliti cigaretu, da neće ući u kafanu i da će sagraditi kuću za svoju porodicu…

Od tog` dana do dana njegove smrti prošlo je punih četrdeset godina.

Održao je obećanje. Do kraja života pio je samo mineralnu vodu, nikada više nije zapalio cigaretu ni ušao u kafanu. Sagradio je kuću, radio je, dobio još jednu ćerku i bio najbolji otac i muž.

Njegova ćerka je sada prabaka, baka i majka.

4 коментара:

  1. Naprosto obožavam da čitam tvoje priče. I kad god ih čitam nekako mi u glavi svira Đorđe Balašević, nemam pojma zašto je to tako. Samo znam da jeste. Fenomenalna si.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Velika čast za mene je da imam za čitaoca nekoga ko je po meni odličan pisac. Hvala ti puno Farah na lepim rečima...
      Zašto Balašević...
      Možda zbog toga jer dosta mojih priča ima veze sa ravnicom, sa mentalitetom ljudi iz tih krajeva...kod mene ti je Farah mnogo izmešano i sa tatine a pogotovo sa mamine strane tako da ni sama ne znam čiji geni preovljadjuju...
      Veliki pozdrav ...Veliko hvala :)

      Избриши
  2. Poštovanje ! Čitajući Vaše priče, čitalac se vraća u neka davna vremena. Bar što se tiče priča koje dosad pročitah. Ima dosta emotivnih trenutaka i tako životnih priča. Poput putovanja kroz neka
    prošla vremena, koja se reflektuju u današnjem vremenu. Pozdrav !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega da Vam poželim dobrodošlicu.
      Da, dosta priča je iz prolog vremena, a velika većina su istinite, životne priče meni bliskih ljudi ili nekih ljudi koje sam poznavala.
      Veliko hvala na čitanju i komentaru :)
      Pozdrav

      Избриши