Lunino blogČe

уторак, 28. октобар 2014.

Nisam verovala u bajke




Uvek sam bila onako malo na svoju ruku, kako to lepo kaže naš narod. Zanimljivije mi je bilo da igram klikere, šutiram loptu , budem indijanac od kuvanja, povijanja lutkica i pretvaranja u princeze.

Nisam padala na priče i bajke na koje su padale skoro sve devojčice. Mene su uvek interesovale neke malo drugačije priče, pesme i romani.

U bajke nisam verovala, ali umele su da mi zaokupe pažnju. Naročito one u kojima se spominju veštice, vilenjaci, đavolčići…


Valjda sam zato od svih likova iz bajki izabrala da budem baš veštica a ne dobra vila, princeza na zrnu graška, uspavana lepotica…

Nekako mi nikada nije bilo zanimljivo da budem dobra vila. Ja – dobra vila!!! Nemoguće, nezamislivo, nezanimljivo…


Vrlo važno u mom odabiru da budem veštica je to što me nikada nisu privlačili dobri prinčevi i nikada nisam želela da se družim sa dobrim princezama. Onim finim, smernim, čednim, nevinim koje trepću, zasuze i koriste sve moguće i nemoguće ženske trikove i lukavstva da bi upecale dobrog princa na belom (dobrom) konju …

Nije me zanimao ni taj život iz bajke posle . Ono, živeli su srećno do kraja života na nekom egzotičnom mestu u raskoši neke vile, šopingovanju i ispijanju koktela i kafica sa ostalim princezama uz obavezne trač partije i prazne priče o praznim životima…


Nisam sanjala o princu već o nekom Đavolčiću koga će privući moja snaga, koji će me voleti baš onakvu kakva jesam bez želje da me menja…

Nekom Đavolčiću koji jaše na crnom konju u još crnjim noćima, zabavlja se ludo i preturi mnogo žena u potrazi za onom koja je dovoljno svoja da bi mogla da ga prati potpuno ravnopravno na svim njegovim putevima, svim lutanjima, svim snovima i svim svetovima, nekom koja će umeti da ga voli ludo i divlje, besramno, nekom koja će goreti istim plamenom i ljubiti istim žarom…


Ti divlji noćni jahači koji nisu nasledili kraljevstvo od svojih očeva, koji imaju snage, volje, pameti i hrabrosti da ga sami stvore, privlačili su me jače od svakog dobrog princa…

I kao u svakoj bajci jednoga dana se pojavio moj noćni jahač koji je stvorio našu bajku...

A nekada nisam verovala u bajke…

8 коментара:

  1. Živjele bajke o crnim jahačima bez nasljedstva. Nema boljih od njih.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema boljih Farah...to su pravi, oni kojih je sve manje, oni koji nestaju a jedino oni vrede...

      Избриши
  2. Nisam bila princeza, ali sam bajke gutala, slepo verujući da će mi se jednom dogoditi...Kad ono - ništa! Ćorak! :)) Mislim da ovo nisi čitala... Ne volim da ostavljam link u komentarima, ali...
    http://dana4hill.blogspot.com/2015/02/gost-bloga-snezana-medan.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam ni ja bila princeza Sneška i nisam baš verovala u bajke..a eto nekako se poklopile kockice i ja zaista imam svoju ličnu bajku i svog princa...
      Možeš slobodno da ostaviš link uvek, a ovo sam čitala tek nedavno...
      Izvinjavam se što nisam odmah odgovorila, bila sam u gužvi pred put, pa na putu..

      Избриши
  3. Мене су бајке поквариле, кажу..
    А ја тако покварена, ево живим и дан данас..
    И љубоморно чувам свој ћуп (ако си читала неку Балашевићеву књигу, све јасно..ако ниси, тешко је објаснити).. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaha Kato, i mene su bajke pokvarile ...
      Čitala sam i jasno mi je...
      Izvini molim te, što ti nisam odmah odgovorila...
      Ljubim

      Избриши
  4. Prvo sam primetila datum objavljivanja.....Onda sam se setila da je 13.juni na izmaku. Srećan je tvoj Đavoljčić, a ti još više. Sreća pripada dobrim ljudima. I neka vam potraje dok vas ima, od srca vam želim!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Vera mnogo. Nisu nama cvetale ruže u životu. Više je bilo trnja.Od spoljnog sveta, naravno. Možda su nas baš te nedaće spojile neraskidivim nitima..bilo je tu mnogo loših likova i dogadjaja, kao u svim bajkama :)

      Избриши