Lunino blogČe

среда, 01. октобар 2014.

Miris Beograda





Beli Grad…
Moj grad…
Avalski toranj u daljini i znam, stigla sam kući. Srce počinje da bije jako kao da hoće da iskoči iz mojih grudi, da zagrli voljeni Grad. Koliko sam srećna!!!!

Taj osećaj se ne može rečima opisati….
Osećam taj dragi miris, miris mog Belog Grada dok mu se polako primičem ma od kuda i ma kada se vraćala…KUĆI…


Dok šetam ulicama nekog Pariza, Rima, Berlina, Atine i divim se lepotama građevina, muzeja, parkova i uživam nedostaje mi nešto da bih bila zaista srećna. Nedostaje mi TAJ miris…

Miris Kalemegdana, Tašmajdana, Hrama Svetog Save, pijaca, Nebojšine kule, Crkve Ružice, mostova, reka, košave…

Kako su tople njegove vekovne ruke koje me željno zagrle po povratku. Volim tu košavu koja mi zamrsi kosu i misli, koja me ponekad izluđuje a onda mi odjednom postane tako draga i mila…

Volim taj miris reka koje se sudaraju na Ušću, opija me i ispuni mi dušu takvom silinom da osetim vrtoglavicu…

Saobraćajni kolaps i miris benzina na beogradskim ulicama ispuni moje nozdrve i lepo mi je, lepo kao da udišem čist kiseonik…

Volim i taj vetar koji raznosi odbačene kese, papire, novine. Postane mi odjednom tako drag…

Luna park na Kalemegdanu miriše na ruke moga deke, tople i taka sigurne koje me drže čvrsto dok ustreptala, nestrpljiva, čekam svoj krug na „Panorami“…


I miris fontane ispred Skupštine, kapućina na Trgu, „Kod Konja“, miris boema, Đurine kuće i Skadarlije, Zvezdarske šume, Zoo-vrta, starog Dvora, ulice Kneza Miloša u špicu, Beograđanke, te vitke visoke crne dame u srcu Belog Grada…
Malih perača stakla na raskrsnicama, preprodavaca na Zelenom Vencu, dečije graje u parku, golubova ispred Crkve Svetog Marka…


TE MIRISE Belog Grada spakujem u kutijicu uspomena i nosim sa sobom kud god da krenem. TE mirise osećam i kada sam hiljadama kilometara daleko…

A kada se vratim, kada me moj Beli Grad dočeka i zagrli raširenih ruku, želan mene, željna njega…TAJ miris mi ispuni pluća i srce i dušu i odjednom sam jako, jako srećna…onako bez razloga…

2 коментара: