Lunino blogČe

петак, 12. јун 2015.

Kriza - svetska a naša

KNjIGA O MILUTINU

„Polakote, ljudi, znam ja i šta je rat i šta je porez, ama nisam ja sam svoju štalu ispraznio, nisam ja stoku propio ni prokock’o, nije u nju šap udario, nego rat i okupacija. Čeknite dok se Milutin zaima, pa će biti i državi i Milutinu – kažem a izvršioci ni da čuju.
Zakon ti, Milutine, izgoni junice, kažu, država traži svoje.“…




E moj Milutine davno si ti robijao zbog onoga „država traži svoje“. I sada država traži svoje, a ja nemam kome da se žalim pa pišem tebi. Ti ćeš jedini razumeti. Niko drugi neće i nije ga briga.

Ti si svašta preturio preko glave, preživeo i video al` ova čuda nisi. Ono  i mi smo svašta preturili preko svojih glava. I ratove  i bombardovanje i Jezde i Dafine i zemljotrese i poplave i nesreće i vlast koja je čas vlast čast opozicija.  Sve se to izmešalo moj Milutine pa ne može čovek da popamti ko je kad vlast a ko opozicija. Ili su svi jedno te isto….

I sada država traži svoje i nije je briga jel imaš il`  nemaš kao što je nije bilo briga ni u tvoje vreme. Ništa se moj Milutine ne menja. Opet došo` đavo po svoje. Čim ponestane državi para ona udari po sirotinji. Nekada su to bili prinudni otkupi, žito, krave, konji, volovi, svinje…



Sada neće da se mlate sa tim. `Oće samo keš. A to može samo ako uzmu od naroda. Od penzija i plata. Ali ne od svojih nego naših.

Kažu da svako ko ima više od 25.000 dinara može, ne daj Bože, da se obogati pa da se to ne bi dogodilo odlučiše preko noći da na vreme uzmu od svakoga taj „višak“. Kažu, to je za spas Srbije.

Sad se ja nešto pitam ako je za spas Srbije, dobro. Al` mi nešto tu nije jasno. Jel`  Srbiju treba da spašavamo svi zajedno  ili samo oni koji nemaju ni za ` leba.

Oni koji imaju i za `leba i preko `leba pogače, automobile koji koštaju ko`  vila na Ženevskom jezeru, kuće koje su ko`  Versajski dvorac , službene automobile, mobilne telefone, dnevnice, milionske plate, ministarske fotelje, privatne firme na ime žene, tašte, svastike, švalerke, oni koji mlate praznu slamu po skupštini, oni ne treba da spašavaju Srbiju.

Uzeće se i njima od plata ali šta je deset-petnaest posto za nekoga ko ima pola miliona, milion. Sića. Oni to ni osetiti neće a i nisu oni blesavi ko` narod. Prvo su povećali sebi plate tačno za onoliko koliko će sada da ih smanje. Da se vlasi ne dosete…

Treba oni da jedu, da se švrćkaju po simpozijumima, sastancima, službenim putovanjima, treba da izdržavaju žene, decu, švalerke. Da plaćaju poslovnu pratnju, jagnjetinu vruću, da se prožderavaju i opijaju, vesele i pevaju, da naručuju Lepu Brenu, Cecu, Cicu, Micu za četiri, šest, deset ili pedeset osoba…

A ko će sve to da plati nego narod.

Pa se ja sad` pitam ko će nama da plaća račune, hrani i školuje decu, kako da se lečimo i šta da jedemo …

Osim govana. Njih jedemo već godinama…

Pa se pitam kako će penzioneri da prežive kad plate račune i kupe lekove. Šta će oni da jedu. Jedino da traže socijalnu pomoć. Al` ni od toga nema vajde jer se i to ukida. Ko hoće socijalnu pomoć mora da je zaradi. Sad će i penzioneri da idu na prinudni rad da bi dobili topli obrok u narodnoj kuhinji.

Treba otvoriti Goli otok. Pa sve penzionere a i ostale koji hoće `  leba bez motike poslati tamo. Em će da rade nešto korisno za ovu zemlju  em im ne treba grejanje a dobiće i topli obrok. Plus što će im boravak na moru prijati. A i videće more prvi put u svom životu. One koji poumiru baciće u more i tako uštedeti jer su cene sahrana previsoke. I čisto bacanje para u ovoj krizi.

Ministar za sve i svašta, ne mogu da popamtim šta je sve bio za poslednjih dvadesetak godina reče da ovi što primaju socijalnu pomoć moraju da rade. Pa se nešto pitam, između ostalog, gde će to oni da rade kada imamo hiljade mladih, obrazovanih, sposobnih talentovanih ljudi željnih da rade koji sede kod kuće, šalju molbe na nameštene konkurse za radna mesta na kojima već sede neobrazovani, lenji i nesposobni partijski kadrovi koji primaju debele plate.

A možda ministar i njih, te koji primaju socijalnu pomoć pošalje na Goli otok. Ni oni  kao ni penzioneri more nisu videli. Prijalo bi im sto posto, a i bili bi društveno korisni. Naročito majke sa decom. Ih  kako bi se deca radovala da odu na more. Zna to ministar, on je duševan čovek. Hoće da obraduje decu i da ih odvede na more. Morski vazduh čuda čini.

I tako ti je to moj Milutine. Narod ko narod. Ćuti i trpi a vlast ko`  svaka vlast steže sve više ali naš kaiš. Na svome buši nove rupe, popušta. Nije lako nositi tolike stomake pune ića i pića, letovati zimi i zimovati leti, školovati svoju decu u inostranstvu, izdržavati bračnu u vanbračnu decu, žene i švalerke i pored svega još brinuti o spasu Srbije…

Nije njima lako, al`  preživeće nekako. Oni…

Mi teško…

Ko i ako preživi, pričaće ti Milutine…


p.s tekst sam pisala 29. oktobra 2014. godine. Vera Uzelac je " krivac" jer me je svojim tekstom  http://verauzelac58.blogspot.com/2015/06/formula-za-imati.html podsetila da ovaj prenesem sa starog bloga

4 коментара:

  1. Kao glavni krivac, neću se pozvati na onu čuvenu advokatsku prezumpciju priznanja - ko prizna, pola mu se prašta. Ko ne prizna, prašta mu se sve, pod uslovom da ima dobrog advokata.
    Ali bih ipak podsetila na to. S tim, da mu se ne sme ni spominjati, ako ima dobar partijski pedigre.
    Svaka ti čast draga Luna, kamo sreće da mnogo više njih primi ovaj naš pelcer.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaha Vera, nisi ti krivac, samo me podsetiš svojim tekstovima na one koje sam ranije pisala...
      Hvala ti puno. I znam da nas ima koji imamo u sebi taj pelcer. Zbog toga, između ostalog, i pišem blog. Tako saznam da nisam usamljena u svojim razmišljanjima ili mišljenju u ovom ludom svetu

      Избриши
  2. E Luna, polako cela Srbija liči na Goli otok a ONI mu dođu kao čuvari, stražari vlasnici hotela za letovanje u domaćem Hotelu - Goli bosi voda ih nosi

    ОдговориИзбриши