Lunino blogČe

уторак, 20. октобар 2015.

Samo ti umri, za ostalo ne brini





Baba nas smara da joj nađemo drugarice. Sama je pa bi malo da se druži. Mogla bi malo i da izađe, da vidi sveta a ne samo da blene u četiri zida.

„ Gde bre baba da ti nađem drugarice? Više od pola ih je pomrlo, a ove što još mrdaju si oterala da ti ne ukradu prvo muža, pa švalera pa udvarače… Od tebe ću da poludim, ako sam uopšte više normalna. Samo mi još jedna luda baba nedostaje. A i gde bi ti? Da nećeš na korzo sa sve pelenama? “

„ Juuu sram te bilo. Što lažeš? Kako te nije sramota! Koga sam ja oterala, koga“, narogušila se baba, iskolačila oči, pritisak joj skočio. Ima da se šlogira.

понедељак, 19. октобар 2015.

Kazna



Protok vremena nije joj doneo zaborav.

Govorili su joj da vreme leči sve. Varali su se. Varali su nju. Znala je da nisu u pravu. Ona je znala. Drugi nisu mogli znati da su njene rane previše duboke, previše teške; sve je previše za nju, nju koja lebdi izgubljena između dva sveta.