Lunino blogČe

недеља, 12. април 2015.

Bolje da sam drvo rodila




Dan na poslu takav da bolje da nisam ni ustajala iz kreveta. Sve živce su mi pokidale koleginice, dve dokone alapače koje su mirođija u svakoj čorbi.
Pištim ko` ekspres lonac, ne znam gde udaram koliko posla imam i na sve to zvoni telefon. Zove me baba.

E samo mi je još ona falila, mislim se. Znam da će da me smara sa nekim glupostima jer joj je dosadno, sama je i ima vremena na pretek. Ne vredi da joj objašnjavam da sam na poslu. Ona i onako ne sluša šta pričam. Njoj je važno samo da ona meni ispriča šta ima. Ne treba ništa da kažem samo da držim slušalicu i da slušam.