Lunino blogČe

петак, 28. новембар 2014.

Krv, suze i alkohol




On sin jedinac iz bogate porodice, rodnu kuću i lance zemlje u ravnici zamenio je životom u gradu odmah po ženidbi.

Kupili su mu njegovi kuću na obodu grada, konje i kola da prevozi krompir, brašno, svinje, grožđe, vino i prodaje u gradu. Iznajmio je i momke da rade za njega, dobro ih plaćao. Posao mu je išao više nego dobro, uvek je imao novca i vremena da posle posla svrati u kafanu. Voleo je da popije, da se veseli, da uživa…


Vremenom je sve više i više pio a onda bi njegova preka narav došla do izražaja. Često se tukao a nije prezao ni od toga da upotrebi nož u tuči.

Sve manje je radio, sve više pio. Dobio je i ćerku ali ni to ga nije otrglo od kafane, pića i obračuna iz kojih je često izlazio okrvavljen, ranjen i sve pijaniji.

недеља, 23. новембар 2014.

Šta ti znaš...



Šta ti uopšte znaš o mom životu...
O meni...
Veseloj, nasmejanoj, raspoloženoj ženi…

Misliš da život je igra koja se igra tek tako,
da sve je na ovom svetu površno, lepršavo, lako…

петак, 21. новембар 2014.

Ravnopravnost




Žene su komplikovane, ponekad…
Muškarci su jednostavni, ponekad…
Neke to priznaju, neke ne priznaju ni samoj sebi a pogotovo ne muškarcima. Ipak, muškarci to znaju priznale ili ne…

Često ne razumeš ni samu sebe a očekuješ da te on razume…

Da li misliš da je nerazumevanju u muško-ženskim odnosa mnogo doprinela i ta čuvena ravnopravnost? I šta uopšte znači ravnoprvnost? Da budeš ista kao muškarci ili da oni budu kao ti? A to ipak nije moguće. Ti i ne voliš baš tu i takvu ravnopravnost. Ili bar ne ono u šta se pretvorila.

петак, 07. новембар 2014.

Zašto ne volim političare




Ne volim ih jer su nam oteli život!

Oteli su nam dvadesetak najboljih godina, možda i više, onima starijima od mene…

Oteli su nam pravo da rađamo , da se lečimo, da se radimo, da školujemo decu, da dišemo, da jedemo, da govorimo, da se smejemo, da se radujemo…

Oteli su nam decu. Oterali ih u neke Evrope, Amerike, Australije, Nove Zelande, Engleske, Madagaskare…

Oteli su nam nadu u bolje sutra…

Mi životarimo, ne živimo…

Retko se smejemo…

Često plačemo beglasno…

Depresivni smo, anksiozni…

Zabrinuti za svoju decu, za sebe, za zdravlje, za život…