Lunino blogČe

петак, 11. јул 2014.

Tebi



Tebi…

Koji si srušio

sve moje brane kamene

brižljivo građene

kroz godine i vekove…

Koji si uspeo da me pokoriš

u nekog drugog pretvoriš

da mi kosti i snagu izlomiš

penu od mene napraviš.

понедељак, 07. јул 2014.

Kupovina iz fotelje




Odem u subotu u kupovinu. Mrzelo me al` šta ću mora se. Obišla sam pola grada da nađem neke sandale možda i tašnu. Noge mi otpale i ništa nisam našla. I ne mogu više umorila sam se. Krenem kući razočarana. Kako to da ja nikada ne mogu da nađem ono što hoću kada imam para, a kada nemam obavezno naletim na nešto što mi se sviđa.

Razmišljam da sednem negde da popijem kafu da danem dušom al` me mrzi da sedim sama i blenem u prolaznike. Što ne naleti neko poznat, mislim se ja, dok idem prema busu. Kola mi uzeo muž i to baš danas.
I baš tada naletim na Lelu, moju školsku drugaricu koju nisam videla sto godina. Ih kako sam se obradovala. I što je vidim i što imam s kim da popijem kafu.

Muškarac suvozač




Muškarce suvozače treba zakonom zabraniti. Verujte mi na reč.
Jadna ti ako dok voziš pored tebe sedi muško. Taj ima hiljadu i jednu primedbu, zamerku, govori ti da paziš, da kočiš, da staneš, da skreneš levo. Ma lepo da poludiš od njega.

Oni su umislili da su se rodili sa volanom u rukama. Vozački ispit su položili još u maminom stomaku, a možda i pre, ko će ga znati kada i gde. Samo i jedino oni znaju da voze dok su žene antitalenti za vožnju,  po njihovom mišljenju.

Baš bih volela da vidim njih i kako bi ONI vozili sa potpeticama od desetak centimetara; Tvrdim da u tom slučaju ne bi stigli dalje od paljenja motora…

уторак, 01. јул 2014.

Narodni poslanik




Nekada se znalo ko može biti narodni poslanik, predstavnik naroda. Ostaviću po strani ono što sam čitala, ostaviću po strani istoriju, osim porodične istorije.

Moj deda, očev otac je spadao u viđenije ljude u svom kraju, kako se to govorilo tada. Veoma pismen za ono vreme, veoma cenjen. Veliki domaćin, bogat i ugledan čovek . Bogatstvo nije stekao sam, nasledio je dosta toga, ali je umeo da to nasleđeno uveća. I to poprilično.

Govorilo se da je pravdoljubiv, pošten, častan i pravičan. Bio je vrlo mudar, rečit i promišljen, i kao takav izabran od strane svojih komšija da ih predstavlja. Tako je moj deda postao narodni poslanik, kažu vrlo dobar, jer je zaista zastupao interese onih koji su ga izabrali. Napravljeni su putevi, škola, bolnica, restaurirana je crkva, osnovana biblioteka, otvorena pošta…

Dosta toga o njemu sam čula od rodbine, dosta sam pročitala u knjigama .

Deda je prošao sve što i ostali Srbi u Prvom svetskom ratu; i prelaz preko Albanije, i Solunski front i Krf, bio ranjen, bolestan i nekim čudom preživeo.